Jeremiah 6

1Скупите се из Јерусалима, синови Венијаминови, и у Текуји затрубите у трубу, и подигните знак огњен над Вет-Акеремом, јер се види зло од севера и велика погибао. 2Учиних кћер сионску да је као лепа и нежна девојка. 3К њој ће доћи пастири са стадима својим, разапеће око ње шаторе, сваки ће опасти своје место. 4Спремите рат на њу, устаните да ударимо у подне. Тешко нама, јер дан наже, и сенке вечерње одуљаше. 5Устаните да ударимо обноћ и развалимо дворове њене. 6Јер овако говори Господ над војскама: Сеците дрва, и начините опкопе према Јерусалиму; то је град који треба походити; колики је год, насиље је у њему. 7Као што извор точи воду своју, тако он точи злоћу своју; насиље и отимање чује се у њему, преда мном су једнако болови и ране. 8Поправи се, Јерусалиме, да се не отргне душа моја од тебе, да те не обратим у пустињу, у земљу где се не живи. 9Овако говори Господ над војскама: Остатак ће се Израиљев пабирчити као винова лоза. Турај руку своју као берач у котарице. 10Коме ћу говорити и сведочити да чују? Гле, ухо им је необрезано, те не могу чути; гле, реч је Господња њима подсмех, није им мила. 11За то сам пун гнева Господњег; изнемогох устежући га; просућу га на децу по улицама и на сабране младиће, и човек и жена ухватиће се, и стари и временити. 12И куће ће њихове припасти другима, и њиве и жене, кад махнем руком својом на становнике ове земље, вели Господ. 13Јер од малог до великог сви се дадоше на лакомство, и пророк и свештеник, сви су варалице. 14И лече ране кћери народа мог овлаш, говорећи: Мир, мир; а мира нема. 15Еда ли се постидеше што чинише гад? Нити се постидеше нити знају за стид; за то ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ. 16Господ рече овако: Станите на путевима и погледајте, и питајте за старе стазе, који је пут добар, па идите по њему, и наћи ћете мир души својој. А они рекоше: Нећемо да идемо. 17И поставих вам стражаре говорећи: Пазите на глас трубни. А они рекоше: Нећемо да пазимо. 18Зато чујте, народи, и познај, зборе, шта је међу њима. 19Чуј, земљо! Ево ја ћу пустити зло на овај народ, плод мисли њихових, јер не пазе на моје речи, и одбацише закон мој. 20Шта ће ми тамјан, што долази из Саве, и добри цимет из далеке земље? Жртве ваше паљенице нису ми угодне, нити су ми приноси ваши мили. 21Зато овако говори Господ: Ево ја ћу метнути овом народу сметње, о које ће се спотаћи и очеви и синови, сусед и пријатељ му, и погинуће. 22Овако говори Господ: Ево народ ће доћи из земље северне, и велик ће народ устати од крајева земаљских. 23Лук и копље носиће, жестоки ће бити и немилостиви, глас ће им бучати као море, и јахаће на коњима, спремни као јунаци да се бију с тобом, кћери сионска. 24Кад чујемо глас о њему, клонуће нам руке, туга ће нас спопасти и болови као породиљу. 25Не излазите у поље, и путем не идите, јер је мач непријатељев и страх унаоколо. 26Кћери народа мог, припаши кострет и ваљај се у пепелу, жали као за сином јединцем и ридај горко, јер ће брзо доћи на нас затирач. 27Поставих те да си стражара и град народу мом да дознајеш и извиђаш пут њихов. 28Сви су одметници над одметницима, иду те опадају, бронза су и гвожђе, сви су покварени. 29Изгореше мехови, огањ сажеже олово, узалуд се претапа, јер се зла не могу одлучити. 30Они ће се звати сребро лажно, јер их Господ одбаци.
Copyright information for SrKDEkavski