Tob 5 | CroSaric | STEP | Tobija odgovori ocu: "Oče moj, učinit ću sve što si mi naredio.

‏ Tobit 5

1 Tobija odgovori ocu: "Oče moj, učinit ću sve što si mi naredio. 2 Samo, kako ću preuzeti novac kad ne znam onoga u koga je pohranjen." 3 Onda mu otac dade zadužnicu i reče: "Potraži čovjeka koji će ići s tobom, a ja ću ga nagraditi. Idi, dakle, i podigni novac." 4 Tobija ode da potraži takva čovjeka i nađe Rafaela. Tobija nije znao da je to anđeo Božji. 5 I upita ga: "Bi li htio sa mnom u Rages Medijski? Znaš li put onamo?" 6 Anđeo mu odvrati: "Bih. Poći ću s tobom. Znam put, bijah već gost našega brata Gabaela." 7 Tobija mu reče: "Počekaj da javim ocu." 8 Anđeo mu kaza: "Idi i ne zadržavaj se." 9 Onda Tobija ode ocu te mu reče: "Evo, našao sam onoga koji će ići sa mnom." A otac će mu: "Dovedi ga meni da čujem kojemu plemenu pripada i je li pouzdan da ti bude pratilac." 10 Tobija ga zovnu, pa kad on uđe, zagrliše se. 11 Onda ga Tobit upita: "Brate, kojemu rodu i kojoj obitelji pripadaš? Kaži mi!" 12 On mu odgovori: "Tražiš li rod i obitelj ili nekoga koji će za nagradu pratiti tvoga sina?" Tobit će mu na to: "Brate, hoću da znam koji su ti preci i kako se zoveš." 13 A on će: "Ja sam Azarja, sin Ananije, najstarijeg od tvoje braće." 14 Tobit mu kaza: "Dobro mi došao! I ne ljuti se na me zato što sam htio doznati za tvoj rod i za tvoje ime. Ti si dakle moj brat iz ugledna i plemenita roda. Poznavao sam dobro i Ananiju i Jatana, sinove velikog Semeja, kad smo išli zajedno u Jeruzalem da se poklonimo i prikažemo prvine i desetine plodina. Oni nisu nikada zašli na stranputicu. Braća su ti ljudi valjani. Pripadaš plemenitu rodu. 15 Ali mi kaži kakvu ću ti nagradu dati: jednu drahmu na dan i sve što je potrebno tebi i mome sinu. 16 I još ću ti dodati nešto povrh plaće kad se vratite živi i zdravi." 17 Dogovoriše se tako. A onda kaza Tobiji: "Spremi se i sretan vam put obojici!" Sin spremi sve za put. I reče mu njegov otac: "Idi s ovim čovjekom, a Bog koji na nebu stoluje udijelio vam sretno putovanje i anđeo njegov pratio vas!" 18 Ali Ana, majka Tobijina, zaplaka i ukori Tobita: "Zašto si dopustio da nam sin ode? Nije li on štap naših ruku kad ulazi i izlazi pred nama? 19 Ne bilo toga novca, smeće je prema našem sinu. 20 Ta ovo što nas je Bog ostavio u životu - dosta nam je." 21 Tobit joj odgovori: "Ne govori tako, sestro. Vratit će se on živ i zdrav i tvoje će ga oči opet ugledati. 22 Ta prati ga dobar anđeo i njegovo će putovanje biti sretno, vratit će se živ i zdrav." 23 Onda ona prestade plakati.