‏ John 13

1A pred praznik pashe, znajući Isus da mu dođe čas da prijeđe iz ovoga svijeta k ocu, kako je ljubio svoje koji bijahu na svijetu, do kraja ih ljubi. 2I po večeri kad već đavo bješe metnuo u srce Judi Simonovu Iskariotskome da ga izda,

3Znajući Isus da mu sve otac dade u ruke, i da od Boga iziđe, i k Bogu ide, 4Ustade od večere, i skide svoje haljine, i uze ubrus te se zapreže; 5Potom usu vodu u umivaonicu, i poče prati noge učenicima i otirati ubrusom kojijem bješe zapregnut.

6Onda dođe k Simonu Petru, i on mu reče: Gospode! zar ti moje noge da opereš? 7Isus odgovori i reče mu: što ja činim ti sad ne znaš, ali ćeš poslije doznati. 8Reče mu Petar: nikad ti nećeš oprati mojijeh nogu. Isus mu odgovori: ako te ne operem nemaš dijela sa mnom. 9Reče mu Simon Petar: Gospode! ne samo noge moje, nego i ruke i glavu.

10Isus mu reče: opranome ne treba do samo noge oprati, jer je sav čist; i vi ste čisti, ali ne svi. 11Jer znadijaše izdajnika svojega, zato reče: nijeste svi čisti.

12A kad im opra noge, uze haljine svoje, i sjedavši opet za trpezu reče im: znate li što ja učinih vama? 13Vi zovete mene učiteljem i Gospodom; i pravo velite: jer jesam. 14Kad dakle ja oprah vama noge Gospod i učitelj, i vi ste dužni jedan drugome prati noge. 15Jer ja vam dadoh ugled da i vi tako činite kao što ja vama učinih.

16Zaista, zaista vam kažem: nije sluga veći od gospodara svojega, niti je poslanik veći od onoga koji ga je poslao. 17Kad ovo znate, blago vama ako ga izvršujete. 18Ne govorim za sve vas, jer ja znam koje izbrah; nego da se zbude pismo: koji sa mnom hljeb jede podiže petu svoju na me.

19Sad vam kažem prije nego se zbude, da, kad se zbude, vjerujete da sam ja. 20Zaista, zaista vam kažem: koji prima onoga koga pošljem mene prima; a ko prima mene prima onoga koji me posla.

21Rekavši ovo Isus posta žalostan u duhu, i posvjedoči i reče: zaista, zaista vam kažem: jedan između vas izdaće me. 22Onda se učenici zgledahu među sobom, i čuđahu se za koga govori.

23A jedan od učenika njegovijeh, kojega Isus ljubljaše, sjeđaše za trpezom na krilu Isusovu. 24Onda namaže na njega Simon Petar da zapita ko bi to bio za koga govori. 25A on leže na prsi Isusove i reče mu: Gospode! ko je to?

26Isus odgovori: onaj je kome ja umočivši zalogaj dam. I umočivši zalogaj dade Judi Simonovu Iskariotskome. 27I po zalogaju tada uđe u njega sotona. Onda mu reče Isus: šta činiš čini brže.

28A ovo ne razumje niko od onijeh što sjeđahu za trpezom zašto mu reče. 29A neki mišljahu, budući da u Jude bješe kesa, da mu Isus reče: kupi što treba za praznik; ili da da što siromašnima. 30A on uzevši zalogaj odmah iziđe; a bješe noć.

31Kad on iziđe, onda Isus reče: sad se proslavi sin čovječij, i Bog se proslavi u njemu. 32Ako se Bog proslavi u njemu, i Bog će njega proslaviti u sebi, i odmah će ga proslaviti. 33Dječice! još sam malo s vama; tražićete me, i kao što rekoh Judejcima: kuda ja idem vi ne možete doći, i vama govorim sad.

34Novu vam zapovijest dajem da ljubite jedan drugoga, kao što ja vas ljubih, da se i vi ljubite među sobom. 35Po tom će svi poznati da ste moji učenici ako uzimate ljubav među sobom.

36Reče mu Simon Petar: Gospode! kuda ideš? Isus mu odgovori: kuda ja idem ne možeš sad ići za mnom, ali ćeš poslije poći za mnom. 37Petar mu reče: Gospode! zašto sad ne mogu ići za tobom? dušu ću svoju položiti za te. Odgovori mu Isus: dušu li ćeš svoju položiti za me? Zaista, zaista ti kažem: neće pijetao zapjevati dok me se triput ne odrečeš.

38