‏ John 16

1Ovo vam kazah da se ne sablaznite. 2Izgoniće vas iz zbornica; a doći će vrijeme kad će svaki koji vas ubije misliti da Bogu službu čini.

3I ovo će činiti, jer ne poznaše oca ni mene. 4Nego vam ovo kazah kad dođe vrijeme da se opomenete ovoga da vam ja kazah; a isprva ne kazah vam ovo, jer bijah s vama.

5A sad idem k onome koji me posla, i niko me od vas ne pita: kuda ideš? 6Nego što vam ovo kazah žalosti napuni se srce vaše. 7Nego vam ja istinu govorim: bolje je za vas da ja idem: jer ako ja ne idem, utješitelj neće doći k vama; ako li idem, poslaću ga k vama.

8I kad on dođe pokaraće svijet za grijeh, i za pravdu, i za sud: 9Za grijeh dakle što ne vjeruju mene; 10A za pravdu što idem k ocu svojemu; i više me nećete vidjeti; 11A za sud što je knez ovoga svijeta osuđen.

12Još vam mnogo imam kazati; ali sad ne možete nositi. 13A kad dođe on, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu; jer neće od sebe govoriti, nego će govoriti što čuje, i javiće vam što će biti unapredak. 14On će me proslaviti, jer će od mojega uzeti, i javiće vam:

15Sve što ima otac moje je: zato rekoh da će od mojega uzeti, i javiti vam. 16Još malo, i nećete me vidjeti, i opet malo, pa ćete me vidjeti: jer idem k ocu.

17A neki od učenika njegovijeh rekoše među sobom: šta je to što nam kaže: još malo, i nećete me vidjeti; i opet malo pa ćete me vidjeti; i: ja idem k ocu? 18Govorahu dakle: šta je to što govori: malo? ne znamo šta govori.

19A Isus razumje da šćadijahu da ga zapitaju, pa im reče: zato li se zapitujete među sobom što rekoh: još malo i nećete me vidjeti, i opet malo pa ćete me vidjeti? 20Zaista, zaista vam kažem da ćete vi zaplakati i zaridati, a svijet će se radovati; i vi ćete žalosni biti, ali će se vaša žalost okrenuti na radost. 21Žena kad rađa trpi muku; jer dođe čas njezin: ali kad rodi dijete, više se ne opominje žalosti od radosti, jer se rodi čovjek na svijet.

22Tako i vi dakle imate sad žalost; ali ću vas opet vidjeti, i radovaće se srce vaše, i vaše radosti niko neće uzeti od vas; 23I u onaj dan nećete me pitati ni za što. Zaista, zaista vam kažem da što god uzištete u oca u ime moje, daće vam. 24Doslije ne iskaste ništa u ime moje; ištite i primićete, da radost vaša bude ispunjena.

25Ovo vam govorih u pričama; ali će doći vrijeme kad vam više neću govoriti u pričama, nego ću vam upravo javiti za oca.

26U onaj ćete dan u ime moje zaiskati, i ne velim vam da ću ja umoliti oca za vas; 27Jer sam otac ima ljubav k vama kao što vi imaste ljubav k meni, i vjerovaste da ja od Boga iziđoh. 28Iziđoh od oca, i dođoh na svijet; i opet ostavljam svijet, i idem k ocu.

29Rekoše mu učenici njegovi: eto sad upravo govoriš, a priče nikakve ne govoriš. 30Sad znamo da sve znaš, i ne treba ti da te ko pita. Po tome vjerujemo da si od Boga izišao. 31Isus im odgovori: zar sad vjerujete?

32Evo ide čas, i već je nastao, da se razbjegnete svaki na svoju stranu i mene sama ostavite; ali nijesam sam, jer je otac sa mnom. Ovo vam kazah, da u meni mir imate. U svijetu ćete imati nevolju; ali ne bojte se, jer ja nadvladah svijet.

33