‏ Luke 15

1I približavahu se k njemu svi carinici i grješnici da ga čuju. 2I vikahu na njega fariseji i književnici govoreći: ovaj prima grješnike i jede s njima.

3A on im kaza priču ovu govoreći: 4Koji čovjek od vas imajući sto ovaca i izgubivši jednu od njih ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nađe? 5I našavši digne je na ramo svoje radujući se,

6I došavši kući sazove prijatelje i susjede govoreći im: radujte se sa mnom: ja nađoh svoju ovcu izgubljenu. 7Kažem vam da će tako biti veća radost na nebu za jednoga grješnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje.

8Ili koja žena imajući deset dinara, ako izgubi jedan dinar, ne zapali svijeće, i ne pomete kuće, i ne traži dobro dok ne nađe? 9I našavši sazove drugarice i susjede govoreći: radujte se sa mnom: ja nađoh dinar izgubljeni. 10Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božijima za jednoga grješnika koji se kaje.

11I reče: jedan čovjek imaše dva sina, 12I reče mlađi od njih ocu: oče! daj mi dio od imanja što pripada meni. I otac im podijeli imanje.

13I potom do nekoliko dana pokupi mlađi sin sve svoje, i otide u daljnu zemlju; i onamo prosu imanje svoje živeći besputno. 14A kad potroši sve, postade velika glad u onoj zemlji, i on se nađe u nevolji.

15I otišavši pribi se kod jednoga čovjeka u onoj zemlji; i on ga posla u polje svoje da čuva svinje. 16I željaše napuniti trbuh svoj roščićima koje svinje jeđahu, i niko mu ih ne davaše.

17A kad dođe k sebi, reče: koliko najamnika u oca mojega imaju hljeba i suviše, a ja umirem od gladi! 18Ustaću i idem ocu svojemu, pa ću mu reći: oče! sagriješih nebu i tebi, 19I već nijesam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednoga od svojijeh najamnika.

20I ustavši otide ocu svojemu. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sažali mu se, i potrčavši zagrli ga i cjeliva ga. 21A sin mu reče: oče, sagriješih nebu i tebi, i već nijesam dostojan nazvati se sin tvoj.

22A otac reče slugama svojijem: iznesite najljepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge. 23I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo. 24Jer ovaj moj sin bješe mrtav, i oživlje; i izgubljen bješe, i nađe se. I stadoše se veseliti.

25A sin njegov stariji bijaše u polju, i dolazeći kad se približi kući ču pjevanje i podvikivanje. 26I dozvavši jednoga od slugu zapita: šta je to? 27A on mu reče: brat tvoj dođe; i otac tvoj zakla tele ugojeno, što ga je zdrava vidio.

28A on se rasrdi i ne šćadijaše da uđe. Tada iziđe otac njegov i moljaše ga. 29A on odgovarajući reče ocu: eto te služim toliko godina, i nikad ne prestupih tvoje zapovijesti, pa meni nikad nijesi dao jareta da bih se proveselio sa svojijem društvom; 30A kad dođe taj tvoj sin koji ti je imanje prosuo s kurvama, zaklao si mu tele ugojeno.

31A on mu reče: sine! ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje. Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav bješe, i oživlje; i izgubljen bješe i nađe se.

32