‏ Mark 15

1I odmah ujutru učiniše vijeću glavari sveštenički sa starješinama i književnicima, i sav sabor, i svezavši Isusa odvedoše ga i predadoše Pilatu. 2I upita ga Pilat: jesi li ti car Judejski? A on odgovarajući reče mu: ti kažeš. 3I tužahu ga glavari sveštenički vrlo.

4A Pilat opet upita ga govoreći: zar ništa ne odgovaraš? Gledaj šta svjedoče na tebe. 5Ali Isus više ne odgovori ništa tako da se divljaše Pilat.

6A o svakom prazniku puštaše im po jednoga sužnja koga iskahu. 7A bijaše jedan zatvoren, po imenu Varava, sa svojijem drugarima koji su u buni učinili krv. 8I povikavši narod stade iskati što im svagda činjaše.

9A Pilat im odgovori govoreći: hoćete li da vam pustim cara Judejskoga? 10Jer znadijaše da su ga iz zavisti predali glavari sveštenički. 11Ali glavari sveštenički podgovoriše narod bolje Varavu da ištu da im pusti.

12A Pilat opet odgovarajući reče im: a šta hoćete da činim s tijem što ga zovete carem Judejskijem? 13A oni opet povikaše: raspni ga.

14A Pilat im reče: a kakvo je zlo učinio? A oni iza glasa vikahu: raspni ga. 15A Pilat želeći ugoditi narodu pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da ga razapnu.

16A vojnici ga odvedoše u sudnicu, i sazvaše svu četu vojnika, 17I obukoše mu skerletnu kabanicu, i opletavši vijenac od trnja metnuše na nj. 18I stadoše ga pozdravljati govoreći: zdravo, care Judejski!

19I bijahu ga po glavi trskom, i pljuvahu na nj, i padajući na koljena poklanjahu mu se. 20I kad mu se narugaše, svukoše s njega skerletnu kabanicu, i obukoše ga u njegove haljine i izvedoše ga da ga razapnu. 21I natjeraše nekoga Simona iz Kirine, oca Aleksandrova i Rufova, koji iđaše iz polja, da mu ponese krst.

22I dovedoše ga na mjesto Golgotu, koje će reći: košturnica. 23I davahu mu da pije vino sa smirnom, a on ne uze. 24I kad ga razapeše, razdijeliše haljine njegove bacajući kocke za njih ko će šta uzeti.

25A bijaše sahat treći kad ga razapeše. 26I bijaše natpis njegove krivice natpisan: car Judejski. 27I s njim raspeše dva hajduka, jednoga s desne a jednoga s lijeve strane njemu. 28I izvrši se pismo koje govori: i metnuše ga među zločince.

29I koji prolažahu huljahu na nj mašući glavama svojima i govoreći: aha! ti što crkvu razvaljuješ i za tri dana načinjaš, 30Pomozi sam sebi i siđi s krsta.

31Tako i glavari sveštenički s književnicima rugahu se govoreći jedan drugome: drugima pomože, a sebi ne može pomoći. 32Hristos car Izrailjev neka siđe sad s krsta da vidimo, pa ćemo mu vjerovati. I oni što bijahu s njim razapeti rugahu mu se.

33A u šestome sahatu bi tama po svoj zemlji do sahata devetoga. 34I u devetome sahatu povika Isus iza glasa govoreći: Eloi! Eloi! lama savahtani? koje znači: Bože moj! Bože moj! zašto si me ostavio? 35I neki od onijeh što stajahu ondje čuvši to govorahu: eno zove Iliju.

36A jedan otrča te napuni sunđer octa, pa nataknuvši na trsku pojaše ga govoreći: stanite da vidimo hoće li doći Ilija da ga skine. 37A Isus povika iza glasa, i izdahnu. 38I zavjes crkveni razdrije se nadvoje s vrha do na dno.

39A kad vidje kapetan koji stajaše prema njemu da s takom vikom izdahnu, reče: zaista čovjek ovaj sin Božij bješe. 40A bijahu i žene koje gledahu izdaleka, među kojima bješe i Marija Magdalina i Marija Jakova maloga i Josije mati, i Solomija, 41Koje iđahu za njim i kad bješe u Galileji, i služahu mu; i druge mnoge koje bijahu došle s njim u Jerusalim.

42I kad bi uveče (jer bijaše petak, to jest uoči subote), 43Dođe Josif iz Arimateje, pošten savjetnik, koji i sam carstva Božijega čekaše, i usudi se te uđe k Pilatu i zaiska tijelo Isusovo. 44A Pilat se začudi da je već umro; i dozvavši kapetana zapita ga: je li davno umro?

45I doznavši od kapetana, dade tijelo Josifu. 46I kupivši platno, i skinuvši ga, obavi platnom, i metnu ga u grob koji bješe isječen u kamenu, i navali kamen na vrata od groba. A Marija Magdalina i Marija Josijna gledahu gdje ga metahu.

47