‏ 1 Chronicles 11

1И сабраше се сви Израиљци к Давиду у Хеврон, и рекоше: Ево, ми смо кост твоја и тело твоје. 2И пре, док Саул беше цар ти си одводио и доводио Израиља; и Господ Бог твој рекао ти је: Ти ћеш пасти народ мој Израиља; и ти ћеш бити вођ народу мом Израиљу. 3Тако дођоше све старешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима Давид веру у Хеврону пред Господом, и помазаше Давида за цара над Израиљем као што беше рекао Господ преко Самуила. 4Потом отиде Давид са свим Израиљем на Јерусалим, а то је Јевус, јер онде беху Јевусеји, који живљаху у оној земљи. 5И рекоше Јевушани Давиду: Нећеш ући овамо. Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов. 6Јер Давид рече: Ко први надбије Јевусеје, биће кнез и војвода. И Јоав, син Серујин изиђе први, и поста кнез. 7После сеђаше Давид у том граду, зато га прозваше град Давидов. 8И сазида град унаоколо, од Милона унаоколо; а Јоав оправи остатак града. 9И Давид једнако напредоваше и сиљаше се, јер Господ над војскама беше с њим. 10А ово су поглавице међу јунацима Давидовим, који јуначки радише уза њ за царство његово са свим Израиљем да буде цар над Израиљем по речи Господњој; 11И ово је број јунака Давидових: Јасовеам син Ахмонијев, први између тридесет; он махну копљем својим на три стотине, и поби их у једанпут. 12А за њим Елеазар, син Додов Ахошанин, он беше један од три јунака. 13Он беше с Давидом у Фас-Дамиму, кад се Филистеји скупише на бој; и онде беше њива пуна јечма, и народ побеже од Филистеја, 14А они стадоше усред њиве, и одбранише је побивши Филистеје; и Господ даде избављење велико. 15И та три прва између тридесет сиђоше ка стени к Давиду у пећину Одоламску, кад војска филистејска стајаше у логору у долини рафајској. 16А Давид беше онда у граду, а стража филистејска беше тада у Витлејему. 17И Давид зажеле и рече: Ко би ми донео воде да пијем из студенца витлејемског што је код врата? 18Тада та тројица продреше кроз логор филистејски, и захватише воде из студенца витлејемског који је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; а Давид не хте пити, него је изли Господу. 19И рече: Не дао ми Бог мој да то учиним! Еда ли ћу пити крв тих људи који не марише за живот свој? Јер је донесоше не марећи за живот свој. И не хте је пити. То учинише та три јунака. 20И Ависај брат Јоавов беше први између тројице. И он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом; 21Међу тројицом беше славнији од друге двојице и беше им поглавица; али оне тројице не стиже. 22Венаја син Јодајев, син човека јунака из Касеила, који учини велика дела, он погуби два јунака моавска, и сишав уби лава у јами кад беше снег. 23Он уби и неког Мисирца високог пет лаката. Имаше Мисирац у руци копље као вратило, а он изиђе на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовим копљем. 24То учини Венаја, син Јодајев, и би славан међу ова три јунака. 25Беше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже. И Давид га постави над пратиоцима својим. 26Јунаци између војника беху: Асаило, брат Јоавов, Елханан, син Додов из Витлејема, 27Самот Арорарин, Хелис Фелоњанин, 28Ира син Икисов из Текује, Авијезер из Анатота, 29Сивехај из Хусата, Илај из Ахоха, 30Марај из Нетофата, Хелед син Ванин из Нетофата, 31Итај, син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових, Венаја из Фаратона, 32Урај од потока гаских, Авило из Арвата, 33Азмавет из Варума, Елијава из Салвона, 34Синови Асима Гизоњанина, Јонатан син Сагијин Араранин, 35Ахијам син Сахаров Араранин, Елифар син Уров, 36Ефер из Мехирата, Ахија из Фелона, 37Есро Кармилац, Нарав син Есвајев, 38Јоило брат Натанов, Мивар син Агиријев, 39Селек Амонац, Нарај Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву, сину Серујином, 40Ира Јетранин, Гарив Јетранин, 41Урија Хетејин, Завад син Алајев, 42Адина, син Сизин од синова Рувимових, поглавар синова Рувимових, и тридесет с њим, 43Анан син Масин, и Јосафат из Митне, 44Озија из Асетрота, Сама и Јехило синови Хотана Ароиранина, 45Једиаило син Симријев и Јоха брат му из Тисе, 46Елило Мављанин, и Јеривај и Јосавија синови Елнамови, и Јетема Моавац, 47Елило и Овид и Јасило из Месоваје.