‏ 1 Chronicles 12

1А ово су који дођоше Давиду у Сиклаг док се још кријаше од Саула сина Кисовог, и беху међу јунацима помажући у рату, 2Наоружани луком, из десне руке и из леве гађаху камењем и из лука стрелама, између браће Саулове, од племена Венијаминовог: 3Поглавар Ахијезер и Јоас, синови Семаје из Гаваје, Језило и Фелет синови Азмаветови, и Вераха и Јуј из Анатота, 4И Исмаја Гаваоњанин, јунак међу тридесеторицом и над тридесеторицом, и Јеремија и Јазило и Јоанан и Јозавад од Гедирота, 5Елузај и Јеримот и Валија и Семарија и Сефатија од Аруфа, 6Елкана и Јесија и Азареило и Јоезер и Јасовеам Коријани, 7И Јоила и Зевадија синови Јероамови из Гедора. 8И од племена Гадовог пребегоше Давиду у град у пустињу храбри јунаци, вешти боју, наоружани штитом и копљем, којима лице беше као лице лавовско и беху брзи као срне по горама: 9Есер први, Овадија други, Елијав трећи, 10Мисмана четврти, Јеремија пети, 11Атај шести, Елило седми, 12Јоанан осми, Елзавал девети, 13Јеремија десети, Мохванај једанаести. 14То беху између синова Гадових поглавари у војсци, најмањи над стотином, а највећи над хиљадом. 15Они пређоше преко Јордана првог месеца кад се разли преко свих брегова својих, и отераше све из долина на исток и на запад. 16А дођоше и од синова Венијаминових и Јудиних к Давиду у град. 17И изиђе им Давид на сусрет, и говорећи рече им: Ако мира ради идете к мени, да ми помогнете, срце ће се моје здружити с вама; ако ли сте дошли да ме издате непријатељима мојим, неправде нема на мени, нека види Господ отаца наших и нека суди. 18Тада дух дође на Амасаја поглавара међу војводама, те рече: Твоји смо, Давиде, и с тобом ћемо бити, сине Јесејев; мир, мир теби и помагачима твојим јер ти помаже Бог твој. Тако их прими Давид, и постави их међу поглаваре над четама. 19И од синова Манасијиних неки пребегоше Давиду кад иђоше с Филистејима на Саула у бој, али им не помогоше; јер кнезови филистејски договоривши се вратише га говорећи: На погибао нашу пребегнуће господару свом Саулу. 20Кад се враћаше у Сиклаг, пребегоше к њему из племена Манасијиног: Адна и Јозавад и Једиаило и Михаило и Јозавад и Елиуј и Салтај, хиљадници у племену Манасијином. 21И они помагаху Давиду против чета, јер храбри јунаци беху сви, те посташе војводе у његовој војсци. 22Јер сваки дан долажаху к Давиду у помоћ, докле поста велика војска као војска Божија. 23А ово је број људи наоружаних за војску који дођоше к Давиду у Хеврон да пренесу царство Саулово на њ по речи Господњој: 24Синова Јудиних који ношаху штит и копље шест хиљада и осам стотина наоружаних за војску; 25Синова Симеунових храбрих војника седам хиљада и сто; 26Синова Левијевих четири хиљаде и шест стотина; 27И Јодај поглавар између синова Аронових и с њим три хиљаде и седам стотина; 28И Садок младић, храбар јунак, и од дома оца његовог двадесет и два кнеза; 29И синова Венијаминових, браће Саулове, три хиљаде; јер их се многи још држаху дома Сауловог; 30И синова Јефремових двадесет хиљада и осам стотина храбрих јунака, људи на гласу у породицама отаца својих; 31А од половине племена Манасијиног осамнаест хиљада, који бише именовани поименце да дођу да поставе Давида царем; 32И синова Исахарових, који добро разумеваху времена да би знали шта ће чинити Израиљ, кнезова њихових двеста, и сва браћа њихова слушаху их; 33Синова Завулонових, који иђаху на војску и наоружани беху за бој свакојаким оружјем, педесет хиљада, који се постављаху у врсте поузданог срца; 34А од племена Нефталимовог хиљаду поглавара и с њима тридесет и седам хиљада са штитовима и копљима; 35А од племена Дановог двадесет и осам хиљада и шест стотина наоружаних за бој; 36А од племена Асировог четрдесет хиљада војника вештих поставити се за бој; 37А оних испреко Јордана од племена Рувимовог и Гадовог и од половине племена Манасијиног, сто и двадесет хиљада са свакојаким оружјем убојитим. 38Сви ови војници у војничком реду дођоше целог срца у Хеврон да поставе Давида царем над свим Израиљем. А и остали сви Израиљци беху сложни да царем поставе Давида. 39И беху онде с Давидом три дана једући и пијући, јер им браћа беху приправила. 40А и они који беху близу њих, дори до Исахара и Завулона и Нефталима, доношаху хлеба на магарцима и на камилама и на мазгама и на воловима, јела, брашна, смокава и сувог грожђа и вина и уља, волова, оваца изобила; јер беше радост у Израиљу.