1Ch 21 | SrKDEkavski | STEP | Али уста сотона на Израиља и наврати Давида да изброји Израиља.

‏ 1 Chronicles 21

1 Али уста сотона на Израиља и наврати Давида да изброји Израиља. 2 И рече Давид Јоаву и кнезовима народним: Идите, избројите синове Израиљеве од Вирсавеје дори до Дана, па ми јавите да знам колико их има. 3 Али Јоав рече: Нека дода Господ народу свом колико га је сада још сто пута толико; нису ли, царе господару мој, сви слуге господару мом? Зашто тражи то господар мој? Зашто да буде на грех Израиљу? 4 Али реч царева надјача Јоава. И тако отиде Јоав и обиђе свега Израиља, па се врати у Јерусалим. 5 И даде Јоав број преписаног народа Давиду; и беше свега народа Израиљевог хиљада хиљада и сто хиљада људи који махаху мачем, а народа Јудиног четири стотине и седамдесет хиљада људи који махаху мачем. 6 А племена Левијевог и Венијаминова не изброја с њима јер мрска беше Јоаву заповест царева. 7 А не беше мила Богу та ствар; зато удари Израиља. 8 И Давид рече Богу: Сагреших веома што то урадих; али узми безакоње слуге свог, јер веома лудо радих. 9 А Господ рече Гаду видеоцу Давидовом говорећи: 10 Иди кажи Давиду и реци: Овако вели Господ: Троје ти дајем, изабери једно да ти учиним. 11 И дође Гад к Давиду и рече му: Тако вели Господ, бирај: 12 Или глад за три године, или три месеца да бежиш од непријатеља својих и мач непријатеља твојих да те стиже, или три дана мач Господњи и помор да буде у земљи и анђео Господњи да убија по свим крајевима Израиљевим. Сада дакле гледај шта ћу одговорити оном који ме је послао. 13 А Давид рече Гаду: У тескоби сам љутој; али нека западнем Господу у руке, јер је веома велика милост Његова; а људима да не западнем у руке. 14 И тако пусти Господ помор на Израиља, те паде Израиља седамдесет хиљада људи. 15 И посла Господ анђела у Јерусалим да га убија; и кад убијаше, погледа Господ и сажали му се са зла; и рече анђелу који убијаше: Доста, спусти руку своју. А анђео Господњи стајаше код гумна Орнана Јевусејина, 16 А Давид подиже очи своје и виде анђела Господњег где стоји између земље и неба, а у руци му го мач, којим беше замахнуо на Јерусалим; и паде Давид и старешине ничице, обучени у кострет. 17 И рече Давид Богу: Нисам ли ја заповедио да се изброји народ? Ја сам дакле згрешио и зло учинио; а те овце шта су учиниле? Господе Боже мој, нека се рука Твоја обрати на ме и на дом оца мог; али не на тај народ да га потре. 18 Тада анђео Господњи рече Гаду да каже Давиду да изиђе горе и начини олтар Господу на гумну Орнана Јевусејина. 19 И изиђе Давид по речи Гадовој, коју му рече у име Господње. 20 А Орнан окренувши се угледа анђела, и сакри се са четири сина своја, јер Орнан вршаше пшеницу. 21 У том дође Давид до Орнана; и погледавши Орнан кад виде Давида изиђе из гумна и поклони се Давиду лицем до земље. 22 Тада рече Давид Орнану: Дај ми то гумно да начиним на њему олтар Господу; за новце колико вреди дај ми га, да би престао помор у народу. 23 А Орнан рече Давиду: Узми и нека чини господар мој цар шта му је драго; ево дајем и волове за жртве паљенице, и кола за дрва, и пшеницу за дар; све то дајем. 24 А цар Давид рече Орнану: Не, него ћу купити за новце шта вреди, јер нећу да принесем Господу шта је твоје ни да принесем жртву паљеницу поклоњену. 25 И даде Давид Орнану за оно место на меру шест стотина сикала злата. 26 И онде начини Давид олтар Господу, и принесе жртве паљенице и жртве захвалне; и призва Господа, и услиши га спустивши огањ с неба на олтар жртве паљенице. 27 И заповеди Господ анђелу, те врати мач свој у корице. 28 У оно време видевши Давид да га Господ услиши на гумну Орнана Јевусејина, приношаше жртве онде. 29 А шатор Господњи, који начини Мојсије у пустињи, и олтар за жртве паљенице беше у то време на висини у Гаваону. 30 И Давид не може ићи к њему да тражи Бога, јер се уплаши од мача анђела Господњег.