‏ 1 Corinthians 14

1Држите се љубави, а старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете. 2Јер који говори језике, не говори људима него Богу: јер нико не слуша, а он духом говори тајне. 3А који пророкује говори људима за поправљање и утеху и утврђење. 4Јер који говори језике себе поправља, а који пророкује цркву поправља. 5Али ја бих хтео да ви сви говорите језике, а још више да пророкујете: јер је већи онај који пророкује неголи који говори језике, већ ако ко казује, да се црква поправља. 6А сад, браћо, ако дођем к вама језике говорећи, какву ћу корист учинити ако вам не говорим или у откривењу, или у разуму, или у пророштву, или у науци? 7Као неке ствари бездушне које дају глас, била свирала или гусле, ако различан глас не дају, како ће се разумети шта се свира или гуди? 8Јер ако труба да неразговетан глас, ко ће се приправити на бој? 9Тако и ви ако неразумљиву реч кажете језиком, како ће се разумети шта говорите? Јер ћете говорити у ветар. 10Има на свету Бог зна колико различних гласова, али ниједан није без значења. 11Ако дакле не знам силу гласа, бићу немац оном коме говорим, и онај који говори биће мени немац. 12Тако и ви, будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете онима богати који су на поправљање цркве. 13Зато, који говори језиком нека се моли Богу да казује. 14Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода. 15Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом. 16Јер кад благословиш духом како ће онај који стоји место простака рећи "Амин" по твом благослову, кад не зна шта говориш? 17Ти добро захваљујеш, али се други не поправља. 18Хвала Богу мом што говорим језике већма од свих вас. 19Али у цркви волим пет речи умом својим рећи, да се и други помогну, него хиљаду речи језиком. 20Браћо! Не будите деца умом, него пакошћу детињите, а умом будите савршени. 21У закону пише: Другим језицима и другим уснама говорићу народу овом, и ни тако ме неће послушати, говори Господ. 22Зато су језици за знак не онима који верују, него који не верују; а пророштво не онима који не верују, него који верују. 23Ако се дакле скупи црква сва на једно место, и сви узговорите језицима, а дођу и простаци, или неверници, неће ли рећи да сте полудели? 24А ако сви пророкују, и дође какав неверник или простак, буде покаран од свих и суђен од свих. 25И тако тајне срца његовог бивају јављене, и тако паднувши ничице поклониће се Богу, и казаће да је заиста Бог с вама. 26Шта ће се дакле чинити, браћо? Кад се сабирате сваки од вас има псалам, има науку, има језик, има откривење, има казивање; а све да бива на поправљање. 27Ако ко говори језиком, или по двојица, или највише по тројица и то поредом; а један да казује. 28Ако ли не буде никога да казује, нека ћути у цркви, а себи нека говори и Богу. 29А пророци два или три нека говоре, и други нека расуђују. 30Ако ли се открије шта другом који седи, нека чека док први ућути. 31Јер можете пророковати сви, један по један, да се сви уче и сви да се теше. 32И духови пророчки покоравају се пророцима; 33Јер Бог није Бог буне, него мира, као по свим црквама светих. 34Жене ваше да ћуте у црквама; јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори. 35Ако ли хоће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају; јер је ружно жени да говори у цркви. 36Еда ли од вас реч Божија изиђе? Или самим вама дође? 37Ако ко мисли да је пророк или духован, нека разуме шта вам пишем, јер су Господње заповести. 38Ако ли ко не разуме, нека не разуме. 39Зато, браћо моја, старајте се да пророкујете, и не забрањујте говорити језицима. 40А све нека бива поштено и уредно.