‏ 1 Corinthians 15

1Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите. 2Којим се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд веровасте. 3Јер вам најпре предадох шта и примих да Христос умре за грехе наше, по писму, 4И да би укопан, и да уста трећи дан, по писму, 5И да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола; 6А потом Га видеше једном више од пет стотина браће, од којих многи живе и сад, а неки и помреше; 7А потом се јави Јакову, па онда свима апостолима; 8А после свих јави се и мени као каквом недоношчету. 9Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију. 10Али по благодати Божијој јесам шта јесам, и благодат Његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свих њих, али не ја него благодат Божија која је са мном. 11Био дакле ја или они, тако проповедамо, и тако веровасте. 12А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мртвих? 13И ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос не уста. 14А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша. 15А налазимо се и лажни сведоци Божији што сведочимо на Бога да васкрсе Христа, ког не васкрсе кад мртви не устају. 16Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста. 17А ако Христос не уста, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим. 18Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше. 19И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи. 20Али Христос уста из мртвих, и би новина онима који умреше. 21Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих. 22Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети. 23Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку; 24Онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу. 25Јер Њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје. 26А последњи ће се непријатељ укинути, смрт. 27Јер све покори под ноге Његове. Али кад вели да је све Њему покорено, показује се да је осим Оног који Му покори све. 28А кад Му све покори, онда ће се и сам Син покорити Оном који Му све покори, да буде Бог све у свему. 29Шта, дакле, чине они који се крсте мртвих ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и крштавају мртвих ради? 30И ми, зашто подносимо муке и невоље сваки час? 31Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашем. 32Јер ако сам се по човеку борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети. 33Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје. 34Отрезните се једанпут као што треба, и не грешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем. 35Али ће вам рећи ко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи? 36Безумниче! То што сејеш неће оживети ако не умре. 37И што сејеш не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како. 38А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело. 39Није свако тело једно тело, него је друго тело човечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије. 40И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским. 41Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави. 42Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост; 43Сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили; 44Сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно. 45Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује. 46Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно. 47Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба. 48Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески. 49И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског. 50А ово говорим, браћо, да тело и крв не могу наследити царство Божије, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује. 51Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити. 52Уједанпут, у тренућу ока у последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити. 53Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност. 54А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт. 55Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа? 56А жалац је смрти грех, а сила је греха закон. 57А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа. 58Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у делу Господњем знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.