‏ 1 Corinthians 7

1А за оно што ми писасте: добро је човеку да се не дохвата до жене: 2Али због курварства сваки да има своју жену, и свака жена да има свог мужа; 3Муж да чини жени дужну љубав, тако и жена мужу. 4Жена није господар од свог тела, него муж; тако и муж није господар од свог тела, него жена. 5Не забрањујте се једно од другог, већ ако у договору за време, да се постите и молите Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неуздржањем. 6Али ово говорим по свету а не по заповести; 7Јер хоћу да сви људи буду као и ја; али сваки има свој дар од Бога: овај дакле овако, а онај онако. 8А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам. 9Ако ли се не уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се неголи упаљивати се. 10А ожењеним заповедам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја 11(Ако се се пак и раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својим мужем); и муж да не пушта жену. 12А осталима говорим ја а не Господ: ако који брат има жену некрштену и она се приволи живети с њим, да је не оставља. 13И жена ако има мужа некрштеног и он се приволи живети с њом, да га не оставља. 14Јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена од мужа крштеног; јер иначе деца ваша била би нечиста, а сад су света. 15Ако ли се некрштени раздваја, нека се раздвоји; јер се брат или сестра у таквом догађају не зароби; јер нас на мир дозва Господ Бог. 16Јер шта знаш, жено, да ако мужа спасеш? Или шта знаш, мужу, да ако жену спасеш? 17Само као што је Бог разделио свакоме, и као што је сваког позвао Господ онако нека живи. И тако заповедам по свим црквама. 18Је ли ко позват обрезан, нека се не гради необрезан; ако ли је ко позват необрезан, нека се не обрезује. 19Обрезање је ништа, и необрезање је ништа; него држање заповести Божијих. 20Сваки нека остане у оном звању у коме је позван. 21Јеси ли позван роб, не брини се; него ако и можеш свој бити, још радије буди. 22Јер који је позван у Господу роб, слободњак је Господњи, тако и који је позван слободњак, роб је Христов. 23Купљени сте скупо, не будите робови људима. 24Сваки, браћо, у чему је ко позван у оном нека остане пред Господом. 25А за девојке немам заповести Господње, него дајем савет, као који сам помилован од Господа, да будем веран. 26Мислим дакле ово да ће бити добро за садашњу невољу да је човеку добро тако бити. 27Јеси ли се привезао за жену, не тражи да се разрешиш; јеси ли се одрешио од жене, не тражи жене. 28А ако ли се и ожениш, ниси сагрешио; и девојка ако се уда, није сагрешила: али ће имати такви невоље телесне; а ја вас жалим. 29А ово говорим, браћо, јер је остало време прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају; 30И који плачу као који не плачу; и који се радују као који се не радују; и који купују као који немају; 31И који овај свет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овог света. 32А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу; 33А који је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је девојка. 34Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом; а која је удата брине се за светско, како ће угодити мужу. 35А ово говорим на корист вама самим, не да вам наметнем замку на врат, него за лепу и пристојну службу Господу без сметње. 36Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову девојку кад остане уседелица, и не може другачије бити, нека чини шта хоће, не греши ако се уда. 37А који стоји тврдо у срцу, и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је расудио у срцу свом да задржи девојку, добро чини. 38Тако и онај који удаје своју девојку добро чини; али који не удаје боље чини. 39Жена је привезана законом докле јој год живи муж; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу. 40Али је блаженија ако остане тако по мом савету; јер мислим да и ја имам Духа Божијег.