‏ 2 Kings 17

1Дванаесте године царовања Ахазовог над Јудом зацари се у Самарији над Израиљем Осија, син Илин, и царова девет година. 2И чињаше што је зло пред Господом, али не као цареви Израиљеви који бише пре њега. 3На њега дође Салманасар цар асирски, и Осија му поста слуга, те му плаћаше данак. 4Али цар асирски опази да Осија хоће да се одметне, јер Осија посла посланике к Соју, цару мисирском и не посла данак годишњи цару асирском; зато га опколи цар асирски и свезавши баци га у тамницу. 5А цар асирски прође сву земљу и дође на Самарију, и би је три године. 6Девете године Осијине узе цар асирски Самарију и одведе Израиља у Асирију и насели у Алају и у Авору на води Гозану и у градовима мидским. 7А то би што синови Израиљеви грешише Господу Богу свом, који их је извео из земље мисирске испод руке Фараона, цара мисирског, и бојаше се других богова, 8И ходише по уредбама народа који одагна Господ испред синова Израиљевих, и како чинише цареви Израиљеви; 9И тајно чинише синови Израиљеви шта није право пред Господом Богом њиховим, и поградише висине по свим градовима својим, од куле стражарске до градова озиданих. 10И подигоше ликове и лугове на сваком високом хуму и под сваким зеленим дрветом. 11И кађаху онуда по свим висинама као народи које одагна Господ испред њих, и чињаху зле ствари гневећи Господа. 12И служаху гадним боговима, за које им беше Господ рекао: Не чините то. 13И Господ опомињаше Израиља и Јуду преко свих пророка и свих виделаца говорећи: Вратите се са злих путева својих и држите заповести моје и уредбе моје по свему закону који сам заповедио оцима вашим и који сам вам послао по слугама својим пророцима. 14Али не послушаше; него беху тврдоврати као и оци њихови, који не вероваше Господу Богу свом. 15И одбацише уредбе Његове и завет Његов, који учини с оцима њиховим, и сведочанства Његова, којима им сведочаше, и ходише за ништавилом и посташе ништави, и за народима који беху око њих, за које им беше заповедио Господ да не чине као они. 16И оставише све заповести Господа Бога свог, и начинише себи ливене ликове, два телета, и лугове, и клањаше се свој војсци небеској, и служаше Валу. 17И проводише синове своје и кћери своје кроз огањ, и даваше се на врачање и гатање, и продаше се да чине зло пред Господом гневећи Га. 18Зато се Господ разгневи врло на Израиља, и одбаци их од себе, те не оста него само племе Јудино. 19Па ни Јуда не држаше заповести Господа Бога свог, него хођаше по уредбама које начинише Израиљци. 20Зато Господ поврже све семе Израиљево, и мучи их, и предаде их у руке онима који их плене, докле их и одбаци од себе. 21Јер се отцепише Израиљци од дома Давидовог, и поставише царем Јеровоама, сина Наватовог, а Јеровоам одби Израиљце од Господа и наведе их да греше грехом великим. 22И ходише синови Израиљеви у свим гресима Јеровоамовим које је он чинио, и не одступише од њих; 23Докле Господ не одбаци Израиља од себе као што је говорио преко свих слуга својих пророка, и тако пресељен би Израиљ из земље своје у Асирску до данашњег дана. 24Потом доведе цар асирски људе из Вавилона и из Хуте и из Аве и из Емата и из Сефарвима, и насели их у градовима самаријским место Израиљаца, и наследише Самарију, и живљаху по градовима њеним. 25А кад почеше живети онде, не бојаху се Господа, а Господ посла на њих лавове, који их дављаху. 26Зато рекоше цару асирском говорећи: Ови народи које си довео и населио у градовима самаријским не знају законе Бога оне земље; зато посла на њих лавове, који их ето море, јер не знају законе Бога оне земље. 27Тада заповеди цар асирски и рече: Одведите онамо једног од свештеника које сте довели оданде, па нека иде и седи онде, нека их учи закону Бога оне земље. 28И тако један од свештеника, које беху одвели из Самарије, дође и настани се у Ветиљу, и учаше их како ће се бојати Господа. 29Али начинише себи сваки народ своје богове, и пометаше их у куће висина, које беху начинили Самарјани, сваки народ у својим градовима у којима живљаху. 30Јер Вавилоњани начинише Сокот-Веноту, а Хућани начинише Нергала, а Емаћани начинише Асима; 31И Ављани начинише Ниваза и Тартака, а Сефарвимци спаљиваху синове своје огњем Адрамелеху и Анамелеху боговима сефарвимским. 32Али се бојаху Господа, и поставише између себе свештенике висинама, који им служаху у домовима висина; 33Бојаху се Господа, али и својим боговима служаху по обичају оних народа из којих их преселише. 34И до данашњег дана раде по старим обичајима; не боје се Господа, а не раде ни по својим уредбама и обичајима, ни по закону и заповести што је заповедио Господ синовима Јакова, коме наде име Израиљ; 35С којима учини Господ завет и заповеди им и рече: Не бојте се других богова нити им се клањајте нити им служите нити им приносите жртава; 36Него Господа, који вас је извео из земље мисирске силом великом и мишицом подигнутом, Њега се бојте и Њему се клањајте и Њему приносите жртве; 37И уредбе и правила и закон и заповести што вам је написао држите извршујући их увек, и не бојте се других богова. 38И не заборављајте завет који је учинио с вама, и не бојте се других богова. 39Него Господа Бога свог бојте се, и Он ће вас избавити из руку свих непријатеља ваших. 40Али не послушаше, него радише по старом свом обичају. 41Тако ови народи бојаху се Господа и идолима својим служаху; и синови њихови и синови синова њихових чине до данашњег дана онако како су чинили оци њихови.