‏ Deuteronomy 1

1Ово су речи које говори Мојсије свему Израиљу с ону страну Јордана, у пустињи, у пољу према Црвеном мору, између Фарана и Тофола и Ловона и Асирота и Дизава, 2Једанаест дана хода од Хорива преко горе Сира до Кадис-Варније. 3А беше четрдесете године први дан једанаестог месеца, кад Мојсије каза синовима Израиљевим све што му беше заповедио Господ да им каже, 4Пошто уби Сиона, цара аморејског који живљаше у Есевону, и Ога цара васанског који живљаше у Астароту и у Едрајину. 5С оне стране Јордана у земљи моавској поче Мојсије казивати овај закон говорећи: 6Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: Доста сте били на овој гори. 7Обрните се и подигните се и идите ка гори аморејској и у сву околину њену, у равнице и у брда и у долине, и на југ и на брегове морске, у земљу хананску и на Ливан и до реке велике, реке Ефрата. 8Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и семену њиховом након њих. 9И рекох вам онда говорећи: Не могу вас носити сам. 10Господ Бог ваш умножио вас је, и ето вас данас има много као звезда небеских. 11Господ Бог отаца ваших да вас умножи још хиљаду пута више, и да вас благослови као што вам је казао. 12Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше? 13Дајте из племена својих људе мудре и веште и познате да вам их поставим за старешине. 14Тада ми одговористе и рекосте: Добро је да се учини шта си казао. 15Тада узевши старешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старешине, за хиљаднике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим. 16И заповедих онда судијама вашим говорећи: Саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човека и брата његовог и између дошљака који је с њим. 17Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малог и великог, не бојте се никога, јер је суд Божији, а ствар која би вам била тешка изнесите преда ме да је чујем. 18И заповедих вам онда све што ћете чинити. 19Потом отишавши од Хорива пређосмо сву ону пустињу велику и страшну, коју видесте, идући ка гори аморејској, као што нам заповеди Господ Бог наш, и дођосмо до Кадис-Варније. 20Тада вам рекох: Дођосте до горе аморејске, коју нам даје Господ Бог наш. 21Гле, дао ти је Господ Бог твој ту земљу, иди и узми је, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих; не бој се и не плаши се. 22А ви сви дођосте к мени и рекосте: Да пошаљемо људе пред собом да нам уходе земљу, и да нам јаве за пут којим ћемо ићи и за градове у које ћемо доћи, 23И то ми би по вољи, и узех између вас дванаест људи, из сваког племена по једног; 24И они се подигоше и изишавши на гору дођоше до потока Есхола, и уходише земљу; 25И набраше рода оне земље и донесоше нам, и јавише нам говорећи: Добра је земља, коју нам даје Господ Бог наш. 26Али не хтесте ићи него се супротисте заповести Господа Бога свог. 27И викасте у шаторима својим говорећи: Мрзи на нас Господ, зато нас изведе из земље мисирске, да нас да у руке Аморејцима и да нас потре. 28Куда да идемо? Браћа наша уплашише срце наше говорећи: Народ је већи и виши од нас, градови су велики и ограђени до неба, па и синове Енакове видесмо овде. 29А ја вам рекох: Не плашите се и не бојте их се. 30Господ Бог ваш, који иде пред вама, Он ће се бити за вас онако како вам је учинио у Мисиру на ваше очи, 31И у пустињи, где си видео како те је носио Господ Бог твој, као што човек носи сина свог, целим путем којим сте ишли докле дођосте до овог места. 32Али зато опет не веровасте Господу Богу свом, 33Који иђаше пред вама путем тражећи вам место где бисте стали, иђаше ноћу у огњу да вам светли путем којим бисте ишли, а дању у облаку. 34И чу Господ глас речи ваших, и разгневи се и закле се говорећи: 35Ниједан од овог рода злог неће видети ове добре земље, за коју се заклех да ћу дати вашим оцима, 36Осим Халева, сина Јефонијиног; он ће је видети, и њему ћу дати земљу по којој је ишао, и синовима његовим, јер се сасвим држао Господа. 37Па и на мене се разгневи Господ с вас; и рече: Ни ти нећеш ући онамо. 38Исус, син Навин, који те служи, он ће ући онамо, њега утврди; јер ће је он разделити синовима Израиљевим у наследство. 39А деца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не знају ни шта је добро ни шта је зло, они ће ући онамо, и њима ћу је дати и они ће је наследити. 40Ви, пак, вратите се и идите у пустињу к Црвеном Мору. 41А ви одговористе и рекосте ми: Сагрешисмо Господу; ићи ћемо и бићемо се сасвим како нам је заповедио Господ Бог наш. И узевши сваки своје оружје хтесте изаћи на гору. 42А Господ ми рече: Кажи им: Не идите и не бијте се, јер нисам међу вама, да не изгинете пред непријатељима својим. 43И ја вам рекох, али не послушасте, него се опресте заповести Господњој, и навалисте на гору. 44Тада изиђоше пред вас Амореји, који сеђаху у оној планини, и погнаше вас као што чине пчеле, и побише вас на Сиру па до Орме. 45И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша глас ваш нити окрете ухо своје к вама. 46И остадосте у Кадису дуго времена докле онде стајасте.