‏ Deuteronomy 32

1Слушај, небо, говорићу; и земља нека чује говор уста мојих. 2Нека се спусти као дажд наука моја, и нека падне као роса говор мој, као ситан дажд на младу траву и као крупан дажд на одраслу траву. 3Јер ћу јављати име Господње; величајте Бога нашег. 4Дело је те Стене савршено, јер су сви путеви Његови правда; Бог је веран, без неправде; праведан је и истинит. 5Они се покварише према Њему; њихово неваљалство није неваљалство синова Његових; то је род зао и покварен. 6Тако ли враћате Господу, народе луди и безумни? Није ли Он Отац твој који те је задобио? Он те је начинио и створио. 7Опомени се некадашњих дана, погледајте године сваког века; питај оца свог и он ће ти јавити, старије своје и казаће ти. 8Кад Вишњи раздаде наследство народима, кад раздели синове Адамове, постави међе народима по броју синова Израиљевих. 9Јер је део Господњи народ Његов, Јаков је уже наследства Његовог. 10Нађе га у земљи пустој, на месту страшном где бучи пустош; води га унаоколо, учи га и чува као зеницу ока свог. 11Као што орао измамљује орлиће своје, диже се над птићима својим, шири крила своја, узима их и носи на крилима својим, 12Тако га Господ вођаше, и с њим не беше туђег бога; 13Вођаше га на висине земаљске да једе род пољски, и даваше му да сиса мед из стене и уље из тврдог камена, 14Масло од крава и млеко од оваца с претилином од јагањаца и овнова васанских и јараца, са срцем зрна пшеничних; и пио си вино, крв од грожђа. 15Али се Израиљ угоји, па се стаде ритати; утио си, удебљао и засалио; па остави Бога који га је створио, и презре стену спасења свог. 16На ревност раздражише Га туђим боговима, гадовима разгневише Га. 17Приносише жртве ђаволима, не Богу, боговима, којих нису знали, новим, који из близа дођоше, којих се нису страшили оци ваши. 18Стену која те је родила заборавио си; заборавио си Бога Створитеља свог. 19Кад то виде Господ, разгневи се на синове своје и на кћери своје, 20И рече: Сакрићу од њих лице своје, видећу какав ће им бити последак, јер су род покварен, синови у којима нема вере. 21Они ме раздражише на ревност оним што није Бог, разгневише својим таштинама; и ја ћу њих раздражити на ревност оним који није народ, народом лудим разљутићу их. 22Јер се огањ разгорео у гневу мом, и гореће до најдубљег пакла; спалиће земљу и род њен, и попалиће темеље брдима. 23Згрнућу на њих зла, стреле своје побацаћу на њих. 24Глад ће их цедити, врућице и љути помори прождираће их; и зубе зверске послаћу на њих и јед змија земаљских. 25Споља ће их убијати мач, а по клетима страх, и момка и девојку, дете на сиси и седог човека. 26Рекао бих: Расејаћу их по свим угловима земаљским, учинићу да нестане спомен њихов између људи, 27Да ми није до мржње непријатељеве, да се не би непријатељи њихови понели и рекли: Рука се наша узвисила, а није Господ учинио све ово. 28Јер су народ који пропада са својих намера, и нема у њих разума. 29Камо да су паметни, да разумеју ово, и гледају на крај свој! 30Како би један гонио хиљаду а двојица терала десет хиљада, да их није стена њихова продала и Господ их предао? 31Јер стена њихова није као наша Стена; непријатељи наши нека буду судије. 32Јер је чокот њихов од чокота содомског и из поља гоморског; грожђе је њихово грожђе отровно, пуца су му горка. 33Вино је њихово отров змајевски, и љути јед аспидин. 34Није ли то сакривено код мене, запечаћено у ризницама мојим? 35Моја је освета и плата, у своје време попузнуће нога њихова, јер је близу дан пропасти њихове, и иде брзо шта ће их задесити. 36Судиће Господ народу свом, и жао ће му бити слуга Његових, кад види да је прошла снага и да нема ништа ни од ухваћеног ни од остављеног. 37И рећи ће: Где су богови њихови? Стена у коју се уздаше? 38Који сало од жртава његових једоше и пише вино од налива њихових. Нека устану и помогну вам, и нека вам буду заклон. 39Видите сада да сам ја, ја сам, и да нема Бога осим мене. Ја убијам и оживљујем, раним и исцељујем, и нема никога ко би избавио из моје руке. 40Јер подижем к небу руку своју и кажем: Ја сам жив довека. 41Ако наоштрим сјајни мач свој и узмем у руку суд, учинићу освету на непријатељима својим и вратићу онима који мрзе на ме. 42Опојићу стреле своје крвљу, и мач ће се мој најести меса, крвљу исечених и заробљених, кад почнем освету на непријатељима. 43Веселите се народи с народом Његовим, јер ће покајати крв слуга својих, и осветиће се непријатељима својим, и очистиће земљу своју и народ свој. 44И дође Мојсије и изговори све речи песме ове народу, он и Исус, син Навин. 45А кад изговори Мојсије све речи ове свему Израиљу, 46Рече им: Привијте срце своје к свим речима које вам ја данас засведочавам, и казујте их синовима својим да би држали све речи овог закона и творили их. 47Јер није празна реч да за њу не марите, него је живот ваш; и том ћете речју продужити дане своје на земљи, у коју идете преко Јордана да је наследите. 48У исти дан рече Господ Мојсију говорећи: 49Изиђи на ову гору аваримску, на гору Навав, која је у земљи моавској према Јерихону, и види земљу хананску коју дајем синовима Израиљевим у државу. 50И умри на гори на коју изиђеш, и прибери с к роду свом, као што је умро Арон, брат твој на гори Ору и прибрао се к роду свом. 51Јер ми згрешисте међу синовима Израиљевим на води од свађе у Кадису у пустињи Сину, што ме не прослависте међу синовима Израиљевим. 52Пред собом ћеш видети земљу, али нећеш у њу ући, у земљу коју дајем синовима Израиљевим.