‏ Genesis 19

1А увече дођоше два анђела у Содом; а Лот сеђаше на вратима содомским; и кад их угледа, устаде те их срете, и поклони се лицем до земље, 2И рече: Ходите, господо, у кућу слуге свог, и преноћите и оперите ноге своје; па сутра рано кад устанете пођите својим путем. А они рекоше: Не, него ћемо преноћити на улици. 3Али он навали на њих, те се увратише к њему и уђоше у кућу његову, и он их угости, и испече хлебова пресних, и једоше. 4И још не беху легли, а грађани Содомљани слегоше се око куће, старо и младо, сав народ са свих крајева, 5И викаху Лота и говораху му: Где су људи што дођоше синоћ к теби? Изведи их к нама да их познамо. 6А Лот изиђе к њима пред врата затворивши врата за собом, 7И рече им: Немојте, браћо, чинити зла. 8Ево имам две кћери, које још не познаше човека; њих ћу вам извести, па чините с њима шта вам је воља; само не дирајте у ове људе, јер су зато ушли под мој кров. 9А они рекоше: Ходи амо. Па онда рекоше: Овај је сам дошао амо да живи као дошљак, па још хоће да нам суди; сад ћемо теби учинити горе него њима. Па навалише јако на човека, на Лота, и стадоше истављати врата. 10А она два човека дигоше руке, и увукоше Лота себи у кућу, и затворише врата. 11А људе што беху пред вратима кућним уједанпут ослепише од најмањег до највећег, те не могаху наћи врата. 12Тада она два човека рекоше Лоту: Ако имаш овде још кога свог, или зета или сина или кћер, или кога год свог у овом граду, гледај нек иду одавде; 13Јер хоћемо да затремо место ово, јер је вика њихова велика пред Господом, па нас посла Господ да га затремо. 14И изиђе Лот, и каза зетовима својим, за које хтеде дати кћери своје, и рече им: Устајте, идите из места овог, јер ће сада затрти Господ град овај. Али се зетовима његовим учини да се шали. 15А кад зора забеле, навалише анђели на Лота говорећи: устани, узми жену своју, и две кћери своје које су ту, да не погинеш у безакоњу града тог. 16А он се стаде шчињати, те људи узеше за руку њега и жену његову и две кћери његове, јер га беше жао Господу и изведоше га и пустише га иза града. 17И кад их изведоше напоље, рече један: Избави душу своју и не обзири се натраг и у целој овој равни да ниси стао; бежи на оно брдо да не погинеш. 18А Лот им рече: Немој, Господе! 19Гле, слуга твој нађе милост пред Тобом, и милост је Твоја превелика коју ми учини сачувавши ми живот; али не могу утећи на брдо да ме не стигне зло и не погинем. 20Ено град близу; онамо се може утећи, а мали је; да бежимо онамо; та мали је, те ћу остати жив. 21А он му рече: Ето послушаћу те и зато, и нећу затрти града, за који рече. 22Брже бежи онамо; јер не могу чинити ништа док не стигнеш онамо. Зато се прозва онај град Сигор. 23И кад сунце ограну по земљи, Лот дође у Сигор. 24Тада пусти Господ на Содом и на Гомор од Господа с неба дажд од сумпора и огња, 25И затре оне градове и сву ону раван, и све људе у градовима и род земаљски. 26Али жена Лотова беше се обазрела идући за њим, и поста слан камен. 27А сутрадан рано уставши Аврам, отиде на место где је стајао пред Господом; 28И погледа на Содом и Гомор и сву околину по оној равни, и угледа, а то се дизаше дим од земље као дим из пећи. 29Али кад Бог затираше градове у оној равни, опомену се Бог Аврама, и изведе Лота из пропасти кад затре градове где живеше Лот. 30А Лот отиде из Сигора и стани се на оном брду с две кћери своје, јер се бојаше остати у Сигору; и живеше у пећини с две кћери своје. 31А старија рече млађој: Наш је отац стар, а нема никога на земљи да дође к нама, као што је обичај по свој земљи. 32Хајде да дамо оцу вина нека се опије, па да легнемо с њим, еда бисмо сачувале семе оцу свом. 33И дадоше оцу вина ону ноћ; и дошавши старија леже с оцем својим, и он не осети ни кад она леже ни кад устаде. 34А сутрадан рече старија млађој: Гле, ноћас спавах с оцем својим. Да му дамо вина и довече, па иди ти и лези с њим, еда бисмо сачувале семе оцу свом. 35Па и то вече дадоше оцу вина, и уставши млађа леже с њим, и он не осети ни кад она леже ни кад устаде. 36И обе кћери Лотове затруднеше од оца свог. 37И старија роди сина, и надеде му име Моав; од њега су Моавци до данашњег дана. 38Па и млађа роди сина, и надеде му име Вен-Амије; од њега су Амонци до данашњег дана.