‏ Genesis 24

1А Аврам беше стар и временит, и Господ беше благословио Аврама у свему; 2И рече Аврам слузи свом најстаријем у кући својој, који беше над свим добром његовим: Метни руку своју под стегно моје, 3Да те закунем Господом Богом небеским и Богом земаљским да нећеш довести жене сину мом између кћери ових Хананеја, међу којима живим; 4Него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину мом Исаку. 5А слуга му рече: и ако девојка не хтедбуде поћи са мном у ову земљу; хоћу ли одвести сина твог у земљу из које си се иселио? 6А Аврам му рече: Пази да не одведеш сина мог онамо. 7Господ Бог небески, који ме је узео из дома оца мог и из земље рода мог, и који ми је рекао и заклео ми се говорећи: Семену ћу твом дати земљу ову, Он ће послати анђела свог пред тобом да доведеш жену сину мом оданде. 8Ако ли девојка не хтедбуде поћи с тобом, онда да ти је проста заклетва моја; само сина мог немој одвести онамо. 9И метну слуга руку своју под стегно Авраму господару свом, и закле му се за ово. 10Тада слуга узе десет камила између камила господара свог да иде, јер све благо господара његовог беше под његовом руком; и отишавши дође у Месопотамију до града Нахоровог. 11И пусти камиле да полежу иза града код студенца пред вече кад излазе грађанке да захватају воде; 12И рече: Господе Боже господара мог Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару мом Авраму. 13Ево, ја ћу стајати код овог студенца, а грађанке ће доћи да захватају воде. 14Којој девојци кажем: Нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити; дај то да буде она коју си наменио слузи свом Исаку; и по томе да познам да си учинио милост господару мом. 15И он још не изговори, а то Ревека, кћи Ватуила сина Мелхе жене Нахора брата Аврамовог, дође с крчагом на рамену. 16И беше врло лепа, још девојка, још је човек не беше познао. Она сиђе на извор, и наточи крчаг, и пође; 17А слуга искочи пред њу, и рече; дај ми да се напијем мало воде из крчага твог. 18А она рече: На пиј, господару. И брже спусти крчаг на руку своју, и напоји га. 19И кад га напоји, рече: и камилама ћу твојим налити нека се напију. 20И брже изручи крчаг свој у појило, па опет отрча на студенац да налије, и нали свим камилама његовим. 21А човек јој се дивљаше, и ћуташе, неће ли познати је ли Господ дао срећу путу његовом или није. 22А кад се камиле напише, извади човек златну гривну од по сикала и метну јој око чела, и две наруквице метну јој на руке од десет сикала злата. 23И рече: Чија си кћи? Кажи ми. Има ли у кући оца твог места за нас да преноћимо? 24А она му рече: Ја сам кћи Ватуила сина Мелшиног, кога роди Нахору. 25Још рече: Има у нас много сламе и пиће и места за ноћиште. 26Тада човек савивши се поклони се Господу, 27И рече: Благословен да је Господ Бог господара мог Аврама, што не остави милост своју и веру своју према господару мом, и путем доведе ме Господ у дом родбине господара мог. 28А девојка отрча и све ово каза у дому матере своје. 29А Ревека имаше брата, коме име беше Лаван; и истрча Лаван к човеку на студенац, 30Како виде гривну и наруквице на рукама сестре своје и чу где Ревека сестра му рече: Тако ми каза човек; дође к човеку; а он стајаше код камила на студенцу. 31И рече: Ходи, који си благословен од Господа; што би стајао напољу? Спремио сам кућу, има места и за камиле. 32И доведе човека у кућу, и растовари камиле; и додаше сламе и пиће камилама, и донесоше воде за ноге њему и људима што беху с њим; 33И поставише му да једе; али он рече: Нећу јести докле не кажем ствар своју. А Лаван му рече: Говори. 34Тада рече: Ја сам слуга Аврамов. 35А Господ је благословио господара мог веома, те је постао велик, и дао му је оваца и говеда, и сребра и злата, и слуга и слушкиња, и камила и магараца. 36И још Сара жена господара мог роди сина господару мом у старости његовој, и он му даде све што има. 37А мене закле господар мој говорећи: Немој довести сину мом жене између кћери ових Хананеја, међу којима живим; 38Него иди у дом оца мог и у род мој, да доведеш жену сину мом. 39А ја рекох господару свом: 40Може бити да девојка неће хтети поћи са мном. 41А он ми рече: Господ, по чијој вољи свагда живех, послаће анђела свог с тобом, и даће срећу твом путу да доведеш жену сину мом од рода мог, из дома оца мог. 42Онда ће ти бити проста заклетва моја, кад отидеш у род мој; ако ти је и не даду, опет ће ти бити проста заклетва моја. 43И кад дођох данас на студенац, рекох: Господе Боже господара мог Аврама, ако си дао срећу путу мом, којим идем, 44Ево, ја ћу стајати код студенца: која девојка дође да захвати воде, и ја јој кажем: Дај ми да се напијем мало воде из крчага твог, 45А она ми одговори: и ти пиј и камилама ћу твојим налити; то нека буде жена коју је наменио Господ сину господара мог. 46Ја још не изговорих у срцу свом, а дође Ревека с крчагом на рамену, и сишавши на извор захвати; и ја јој рекох: Дај ми да се напијем. 47А она брже спустивши са себе крчаг рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити. И кад се напих, напоји и камиле моје. 48И запитах је говорећи: Чија си кћи? А она одговори: Ја сам кћи Ватуила сина Нахоровог, ког му роди Мелха. Тада јој метнух гривну око чела и наруквице на руке; 49И падох и поклоних се Господу, и захвалих Господу Богу господара мог Аврама, што ме доведе правим путем да нађем кћер брата господара свог за сина његовог. 50Ако ћете дакле учинити љубав и веру господару мом, кажите ми; ако ли нећете, кажите ми, да идем на десно или на лево. 51А Лаван и Ватуило одговарајући рекоше: Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо казати ни зло ни добро. Ето, Ревека је у твојој власти, узми је па иди, и нека буде жена сину твог господара, као што каза Господ. 52А кад чу слуга Аврамов речи њихове, поклони се Господу до земље; 53И извади закладе сребрне и златне и хаљине, и даде Ревеци; такође и брату њеном и матери њеној даде дарове. 54Потом једоше и пише он и људи који беху с њим, и преноћише. А кад ујутру усташе, рече слуга: Пустите ме господару мом. 55А брат и мати њена рекоше: Нека остане девојка код нас који дан, барем десет дана, па онда нека иде. 56А он им рече: Немојте ме задржавати, кад је Господ дао срећу мом путу; пустите ме да идем господару свом. 57Тада рекоше: Да зовемо девојку, и упитамо шта она вели. 58И дозваше Ревеку и рекоше јој: Хоћеш ићи с овим човеком? А она одговори: Хоћу. 59И пустише Ревеку сестру своју и дојкињу њену са слугом Аврамовим и људима његовим. 60И благословише Ревеку и рекоше јој: Сестро наша, да се намножиш на хиљаде хиљада, и семе твоје да наследи врата својих непријатеља! 61И подиже се Ревека с девојкама својим, и поседаше на камиле, и пођоше с човеком; и слуга узевши Ревеку отиде. 62А Исак иђаше враћајући се од студенца Живога који ме виде јер живљаше у јужном крају; 63А беше изашао Исак у поље пред вече да се помоли Богу; и подигавши очи своје угледа камиле где иду. 64И Ревека подигавши очи своје угледа Исака, те скочи с камиле, 65И рече слузи: Ко је онај човек што иде преко поља пред нас? А слуга рече: Оно је господар мој. И она узе покривало и покри лице. 66И приповеди слуга Исаку све што је свршио. 67И одведе је Исак у шатор Саре матере своје; и узе Ревеку, и она му поста жена, и омиле му. И Исак се утеши за матером својом.