‏ Genesis 41

1А после две године дана усни Фараон, а он стоји на једној реци. 2И гле, из реке изађе седам крава лепих и дебелих, и стадоше пасти по обали. 3И гле, иза њих изађе из реке седам других крава, ружних и мршавих, и стадоше поред оних крава на обали. 4И ове краве ружне и мршаве поједоше оних седам крава лепих и дебелих. У том се пробуди Фараон. 5Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих; 6А иза њих исклија седам класова малих и штурих; 7Па ови класови мали поједоше оних седам великих и једрих. У том се пробуди Фараон и виде да је сан. 8И кад би ујутру, он се забрину у духу, и пославши сазва све гатаре мисирске и све мудраце, и приповеди им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи. 9Тада проговори старешина над пехарницима Фараону и рече: Данас се опоменух греха свог. 10Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповедника стражарског мене и старешину над хлебарима, 11Уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна свог уснисмо. 12А онде беше с нама момче Јеврејче, слуга заповедника стражарског, и ми му приповедисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи. 13И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а оног обеси. 14Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона. 15А Фараон рече Јосифу: Усних сан, па ми нико не уме да каже шта значи; а за тебе чујем да умеш казивати сне. 16А Јосиф одговори Фараону и рече: То није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону. 17И рече Фараон Јосифу: Усних, а ја стојим крај реке на обали. 18И гле, из реке изађе седам крава дебелих и лепих, те стадоше пасти по обали. 19И гле, иза њих изађе седам других крава рђавих, и врло ружних и мршавих, каквих нисам видео у целој земљи мисирској. 20И ове краве мршаве и ружне поједоше оних седам дебелих, 21И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет беху онако ружне као пре. У том се пробудих. 22Па опет усних, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих; 23А иза њих исклија седам малих, танких и штурих. 24И ови танки класови прождреше оних седам лепих. И ово приповедих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи. 25А Јосиф рече Фараону: Оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио. 26Седам лепих крава јесу седам година, и седам лепих класова јесу седам година; оба су сна једнака. 27А седам крава мршавих и ружних, што изађоше иза оних, јесу седам година; и седам класова ситних и штурих биће седам година гладних. 28То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио. 29Ево доћи ће седам година врло родних свој земљи мисирској. 30А иза њих настаће седам гладних година, где ће се заборавити све обиље у земљи мисирској, јер ће глад сатрти земљу, 31Те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика. 32А што је два пута узастопце Фараон снио, то је зато што је зацело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог. 33Него сада нека потражи Фараон човека мудрог и разумног, па нека га постави над земљом мисирском. 34И нека гледа Фараон да постави старешине по земљи, и покупи петину по земљи мисирској за седам родних година; 35Нека скупљају од сваког жита за родних година које иду, и нека снесу под руку Фараонову сваког жита у све градове, и нека чувају, 36Да се нађе хране земљи за седам година гладних, кад настану, да не пропадне земља од глади. 37И ово се учини добро Фараону и свим слугама његовим. 38И рече Фараон слугама својим: Можемо ли наћи човека какав је овај, у коме би дух био Божји? 39Па рече Фараон Јосифу: Кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудрог и разумног као што си ти. 40Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овим престолом бити већи од тебе. 41И још рече Фараон Јосифу: Ево, постављам те над свом земљом мисирском. 42И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танког платна, и обеси му златну верижицу о врату, 43И посади га на кола која беху друга за његовим, и заповеди да пред њим вичу: Клањајте се! И да га је поставио над свом земљом мисирском. 44И још рече Фараон Јосифу: Ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи мисирској. 45И даде Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника онског. И пође Јосиф по земљи мисирској. 46А беше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара мисирског. И отишавши од Фараона обиђе сву земљу мисирску. 47И за седам родних година роди земља свашта изобила. 48И стаде Јосиф купити за тих седам година сваког жита што беше по земљи мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које беху око њега. 49Тако накупи Јосиф жита врло много колико је песка морског, тако да га преста мерити, јер му не беше броја. 50И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника онског. 51И првенцу надеде Јосиф име Манасија, говорећи: Јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца свог. 52А другом надеде име Јефрем, говорећи: Јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје. 53Али прође седам година родних у земљи мисирској; 54И наста седам година гладних, као што је Јосиф напред казао. И беше глад по свим земљама, а по свој земљи мисирској беше хлеба. 55Али најпосле наста глад и по свој земљи мисирској, и народ повика к Фараону за хлеб; а Фараон рече свима Мисирцима: Идите к Јосифу, па шта вам он каже оно чините. 56И кад глад беше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи мисирској. 57И из свих земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи.