‏ Hebrews 10

1Јер закон имајући сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве. 2Иначе би престале приносити се, кад они који служе не би више имали никакву савест за грехе, кад се једном очисте; 3Него се њима сваке године чини спомен за грехе. 4Јер крв јунчија и јарчија не може узети грехе. 5Зато, улазећи у свет говори: Жртава и дарова ниси хтео, али си ми тело приправио. 6Жртве и прилози за грех нису Ти били угодни. 7Тада рекох: Ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу Твоју, Боже. 8И више казавши: Прилога и приноса и жртава, и жртава за грехе ниси хтео, нити су Ти били угодни, што се по закону приносе; 9Тада рече: Ево дођох да учиним вољу Твоју, Боже. Укида прво да постави друго. 10По којој смо вољи ми освећени приносом тела Исуса Христа једном. 11И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети грехе. 12А Он принесавши једину жртву за грехе седи свагда с десне стране Богу. 13Чекајући даље док се положе непријатељи Његови подножје ногама Његовим. 14Јер једним приносом савршио је вавек оне који бивају освећени. 15А сведочи нам и Дух Свети; јер као што је напред казано: 16Ово је завет који ћу начинити с њима после оних дана, говори Господ: Даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их; 17И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати. 18А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе. 19Имајући, дакле, слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим. 20Који нам је обновио заветом, то јест телом својим, 21И свештеника великог над домом Божијим: 22Да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом; 23Да се држимо тврдо признања наде: јер је веран онај који је обећао; 24И да разумевамо један другог у подбуњивању к љубави и добрим делима, 25Не остављајући скупштину своју, као што неки имају обичај, него један другог саветујући, толико већма колико видите да се приближује дан судни. 26Јер кад ми грешимо намерно, пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе; 27Него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте. 28Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока. 29Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи? 30Јер знамо Оног који рече: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу свом. 31Страшно је упасти у руке Бога Живога. 32Опомињите се, пак, првих дана својих, у које се просветлисте и многу борбу страдања поднесосте, 33Које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако. 34Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима. 35Не одбацујте, дакле, слободу своју, која има велику плату. 36Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање. 37Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити. 38А праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе. 39А ми, браћо, нисмо од оних који одступају на погибао, него од оних који верују да спасу душе.