‏ Hebrews 11

1Вера је, пак, тврдо чекање оног чему се надамо, и доказивање оног што не видимо. 2Јер у њој стари добише сведочанство. 3Вером познајемо да је свет речју Божјом свршен, да је све што видимо из ништа постало. 4Вером принесе Авељ Богу већу жртву него Каин, кроз коју доби сведочанство да је праведник, кад Бог посведочи за даре његове; и кроз њу он мртав још говори. 5Вером би Енох пренесен да не види смрт; и не нађе се, јер га Бог премести, јер пре него га премести, доби сведочанство да угоди Богу. 6А без вере није могуће угодити Богу; јер онај који хоће да дође к Богу, ваља да верује да има Бог и да плаћа онима који Га траже. 7Вером Ноје примивши заповест и побојавши се оног што још не виде, начини ковчег за спасење дома свог, којим осуди сав свет, и поста наследник правде по вери. 8Вером послуша Авраам кад би позван да изиђе у земљу коју хтеде да прими у наследство, и изиђе не знајући куда иде. 9Вером дође Авраам у земљу обећану, као у туђу, и у колибама живљаше с Исаком и с Јаковом, сунаследницима обећања тог. 10Јер чекаше град који има темеље, коме је зидар и Творац Бог. 11Вером и сама Сара нероткиња прими силу да затрудни и роди преко времена старости; јер држаше за верног Оног који обећа. 12Зато се и родише од једног, још готово мртвог, као звезде небеске мноштвом, и као небројени песак покрај мора. 13У вери помреше сви ови не примивши обећања, него га видевши издалека, и поклонивши му се, и признавши да су гости и дошљаци на земљи. 14Јер који тако говоре показују да траже отачанство. 15И да би се они опоменули оног из ког изиђоше, имали би време да се врате. 16Али сад боље желе, то јест небеско. Зато се Бог не стиди њих назвати се Бог њихов; јер им приправи град. 17Вером приведе Авраам Исака кад би кушан, и јединороднога приношаше, пошто беше примио обећање, 18У коме беше казано: У Исаку назваће ти се семе; 19Помисливши да је Бог кадар и из мртвих васкрснути; зато га и узе за прилику. 20Вером благослови Исак Јакова и Исава у стварима које ће доћи. 21Вером благослови Јаков умирући сваког сина Јосифовог, и поклони се врху палице његове. 22Вером се опомиња Јосиф умирући изласка синова Израиљевих, и заповеда за кости своје. 23Вером Мојсија, пошто се роди, крише три месеца родитељи његови, јер видеше красно дете, и побојаше се заповести цареве. 24Вером Мојсије, кад би велики, не хтеде да се назива син кћери Фараонове; 25И воље страдати с народом Божијим, неголи имати земаљску сладост греха: 26Државши срамоту Христову за веће богатство од свега блага мисирског; јер гледаше на плату. 27Вером остави Мисир, не побојавши се љутине цареве; јер се држаше Оног који се не види, као да Га виђаше. 28Вером учини пасху и пролив крви, да се онај који губљаше прворођене не дотакне до њих. 29Вером пређоше Црвено Море као по сувој земљи; које и Мисирци окушавши потопише се. 30Вером падоше зидови јерихонски, кад се обилази око њих седам дана. 31Вером Раав курва не погибе с неверницима, примивши уходе с миром, и изведавши их другим путем. 32И шта ћу још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао приповедати о Гедеону, и о Вараку и Самсону и Јефтају, о Давиду и Самуилу, и о другим пророцима, 33Који вером победише царства, учинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, 34Угасише силу огњену, побегоше од оштрица мача, ојачаше од немоћи, посташе јаки у биткама, растераше војске туђе; 35Жене примише своје мртве из васкрсења; а други бише побијени, не примивши избављење, да добију боље васкрсење; 36А други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице; 37Камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помреше; идоше у кожусима и у козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти; 38Којих не беше достојан свет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљским. 39И ови сви добивши сведочанство вером не примише обећања; 40Јер Бог нешто боље за нас одреди, да не приме без нас савршенства.