‏ Job 31

1Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку? 2Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине? 3Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње? 4Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли? 5Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару, 6Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју. 7Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год, 8Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји. 9Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог, 10Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају. 11Јер је то грдило и безакоње за судије. 12Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио. 13Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене; 14Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио? 15Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци? 16Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио, 17И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота, 18Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је; 19Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити, 20Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио, 21Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју, 22Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба. 23Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео. 24Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја! 25Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја, 26Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи, 27И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја, 28И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго; 29Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило, 30Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем; 31Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести; 32Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику; 33Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима, 34Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата. 35О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу. 36Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац, 37Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему. 38Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале, 39Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених, 40Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.