‏ John 10

1Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук; 2А који улази на врата јесте пастир овцама. 3Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их; 4И кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов. 5А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи. 6Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза. 7Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама. 8Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше. 9Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи. 10Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље. 11Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце. 12А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их; 13А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце. 14Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају. 15Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце. 16И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир. 17Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем. 18Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог. 19Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове речи. 20Многи од њих говораху: У њему је ђаво, и полудео је; шта га слушате? 21Други говораху: Ове речи нису лудога; зар може ђаво слепима очи отварати? 22А беше тада празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима. 23И ходаше Исус у цркви по трему Соломуновом. 24А Јевреји Га опколише, и говораху Му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно. 25Исус им одговори: Ја вам казах, па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог она сведоче за ме. 26Али ви не верујете; јер нисте од мојих оваца, као што вам казах. 27Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду. 28И ја ћу им дати живот вечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје. 29Отац мој који ми их даде већи је од свих; и нико их не може отети из руке Оца мог. 30Ја и Отац једно смо. 31А Јевреји опет узеше камење да Га убију. 32Исус им одговори: Многа вам добра дела јавих од Оца свог; за које од оних дела бацате камење на ме? 33Одговорише Му Јевреји говорећи: За добро дело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човек будући, градиш се Бог. 34Исус им одговори: Не стоји ли написано у закону вашем: Ја рекох: богови сте? 35Ако оне назва боговима којима реч Божија би, и писмо се не може покварити; 36Како ви говорите Ономе ког Отац посвети и посла на свет: Хулу на Бога говориш, што рекох: Ја сам Син Божји? 37Ако не творим дела Оца свог не верујте ми. 38Ако ли творим, ако мени и не верујете, делима мојим верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у Њему. 39Тада опет гледаху да Га ухвате; али им се измаче из руку. 40И отиде опет преко Јордана на оно место где Јован пре крштаваше; и оста онде. 41И многи дођоше к Њему и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за Овог истина беше. 42И многи вероваше Га онде.