‏ John 11

1Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене. 2(А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.) 3Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је. 4А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње. 5А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара. 6А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше. 7А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју. 8Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо? 9Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света; 10А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему. 11Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим. 12Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће. 13А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна. 14Тада им Исус каза управо: Лазар умре. 15И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему. 16Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим. 17А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу. 18(А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.) 19И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим. 20Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома. 21Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро. 22А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог. 23Исус јој рече: Брат ће твој устати. 24Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан. 25А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће. 26И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово? 27Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет. 28И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те. 29А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему. 30Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта. 31А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо. 32А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат. 33Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан. 34И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш. 35Ударише сузе Исусу. 36Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше, 37А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре? 38А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој. 39Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро. 40Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју? 41Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио. 42А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао. 43И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље. 44И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде. 45Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га. 46А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус. 47Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса. 48Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ. 49А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа; 50И не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне. 51А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ; 52И не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно. 53Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију. 54А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим. 55А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте. 56Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник? 57А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.