‏ John 4

1Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован 2(Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови), 3Остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју. 4А ваљало Му је проћи кроз Самарију. 5Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом. 6А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата. 7Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус; дај ми да пијем. 8(Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.) 9Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима. 10Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу. 11Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу? 12Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова? 13Одговори исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети; 14А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни. 15Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду. 16Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо. 17Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа; 18Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала. 19Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк. 20Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити. 21Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму. 22Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја. 23Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце. 24Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле. 25Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све. 26Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим. 27И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом? 28А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима: 29Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос? 30Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему. 31А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи. 32А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате. 33Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе? 34А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао. 35Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву. 36И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње; 37Јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње. 38Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте. 39И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила. 40Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана. 41И много их више верова за Његову беседу. 42А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос. 43А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју: 44Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части. 45А кад дође у Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник. 46Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму. 47Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти. 48И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете. 49Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје. 50Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође. 51И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав. 52Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница. 53Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова. 54Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.