‏ John 5

1А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим. 2У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова, 3У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода; 4Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему. 5А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан. 6Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав? 7Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене. 8Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи. 9И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота. 10Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити. 11А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи. 12А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи? 13А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту. 14А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе. 15А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели. 16И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу. 17А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним. 18И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу. 19А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако; 20Јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите. 21Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује. 22Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, 23Да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао. 24Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. 25Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети. 26Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; 27И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији. 28Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег, 29И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда. 30Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао. 31Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито. 32Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене. 33Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину; 34А ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете. 35Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу. 36Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла. 37И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте. 38И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла. 39Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене. 40И нећете да дођете к мени да имате живот. 41Ја не примам славе од људи. 42Него вас познајем да љубави Божије немате у себи. 43Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити. 44Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите? 45Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате. 46Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене. 47А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?