‏ John 6

1Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде. 2И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима. 3А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим. 4А беше близу пасха, празник јеврејски. 5Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу? 6А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити. 7Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне. 8Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра: 9Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет! 10А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада. 11А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше. 12И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне. 13И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели. 14А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет. 15А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам. 16А кад би увече сиђоше ученици Његови на море, 17И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима. 18А море се подизаше од великог ветра. 19Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се. 20А Он им рече: Ја сам; не бојте се. 21Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху. 22Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше, 23А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу, 24Кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса. 25И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо? 26Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се. 27Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог. 28А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија? 29Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла. 30А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти? 31Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу. 32Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба; 33Јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету. 34Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб. 35А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети. 36Него вам казах да ме и видесте и не верујете. 37Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље. 38Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла. 39А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан. 40А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан. 41Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба. 42И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба? 43Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом. 44Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан. 45У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени. 46Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца. 47Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни. 48Ја сам Хлеб живота. 49Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше. 50Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре. 51Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света. 52А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо? 53А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи. 54Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан: 55Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће. 56Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему. 57Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради. 58Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек. 59Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму. 60Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати? 61А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава? 62А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био? 63Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су. 64Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати. 65И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог. 66Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим. 67А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи? 68Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота. 69И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога. 70Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво? 71А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.