‏ John 7

1И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију. 2Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница. 3Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш; 4Јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету. 5Јер ни браћа Његова не вероваху Га. 6Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово. 7Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла. 8Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило. 9Рекавши им ово оста у Галилеји. 10А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно. 11А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он? 12И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ. 13Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског. 14Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше. 15И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио? 16Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао. 17Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим. 18Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде. 19Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете? 20Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије? 21Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе. 22Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека. 23Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу? 24Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите. 25Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију? 26И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос? 27Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је. 28Тада Исус повика у цркви учећи и рече: и мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате. 29Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла. 30Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов. 31А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини? 32Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате. 33Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла. 34Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи. 35А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити? 36Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи? 37А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије. 38Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде. 39А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен. 40А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк. 41Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи? 42Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид? 43Тако распра постаде у народу Њега ради. 44А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ. 45Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте? 46А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек. 47Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе? 48Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја? 49Него народ овај, који не зна закон, проклет је. 50Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих: 51Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини? 52Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази. 53И отидоше сваки својој кући.