‏ John 8

1А Исус отиде на гору Маслинску. 2А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к Њему; и седавши учаше их. 3А књижевници и фарисеји доведоше к Њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду 4Рекоше Му: Учитељу! Ова је жена ухваћена сад у прељуби; 5А Мојсије нам у закону заповеди да такве камењем убијамо; а ти шта велиш? 6Ово, пак, рекоше кушајући Га да би Га имали за шта окривити. А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих). 7А кад Га једнако питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без греха нека најпре баци камен на њу. 8Па се опет саже доле и писаше по земљи. 9А кад они то чуше, и покарани будући од своје савести излажаху један за другим почевши од старешина до последњих; и оста Исус сам и жена стојећи на среди. 10А кад се Исус исправи, и не видевши ни једног до саму жену, рече јој: Жено! Где су они што те тужаху? Ниједан те не осуди? 11А она рече: Ниједан, Господе! А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем, иди, и одселе више не греши. 12Исус им, пак, опет рече: Ја сам видело свету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота. 13Тада Му рекоше фарисеји: Ти сам за себе сведочиш: сведочанство твоје није истинито. 14Исус одговори и рече им: Ако ја сведочим сам за себе истинито је сведочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем. 15Ви судите по телу, ја не судим никоме. 16И ако судим ја, суд је мој прав: јер нисам сам, него ја и Отац који ме посла. 17А и у закону вашем стоји написано да је сведочанство двојице људи истинито. 18Ја сам који сведочим сам за себе, и сведочи за мене Отац који ме посла. 19Тада Му говораху: Где је отац твој? Исус одговори: Ни мене знате ни Оца мог; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мог. 20Ове речи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико Га не ухвати, јер још не беше дошао час Његов. 21А Исус им опет рече: Ја идем, и тражићете ме; и помрећете у свом греху; куд ја идем ви не можете доћи. 22Тада рекоше Јевреји: Да се неће сам убити, што говори: Куд ја идем ви не можете доћи? 23И рече им: Ви сте од нижих, ја сам од виших; ви сте од овог света, ја нисам од овог света. 24Тако вам казах да ћете помрети у гресима својим; јер ако не узверујете да сам ја, помрећете у гресима својим. 25Тада Му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, како вам и кажем. 26Много имам за вас говорити и судити; али Онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свету што чух од Њега. 27Не разумеше, дакле, да им говораше за Оца. 28А Исус им рече: Кад подигнете Сина човечијег, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи Отац мој онако говорим. 29И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене самог; јер ја свагда чиним шта је Њему угодно. 30Кад ово говораше, многи Га вероваше. 31Тада Исус говораше оним Јеврејима који Му вероваше: Ако ви останете на мојој беседи, заиста ћете бити ученици моји, 32И познаћете истину, и истина ће вас избавити. 33Одговорише и рекоше Му: Ми смо семе Авраамово, и никоме нисмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити? 34Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини грех роб греху. 35А роб не остаје у кући вавек, син остаје вавек. 36Ако вас, дакле, Син избави, заиста ћете бити избављени. 37Знам да сте семе Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја беседа не може у вас да стане. 38Ја говорим шта видех од Оца свог; и ви тако чините шта видесте од оца свог. 39Одговорише и рекоше Му: Отац је наш Авраам. Исус им рече: Кад бисте ви били деца Авраамова, чинили бисте дела Авраамова. 40А сад гледате мене да убијете, човека који вам истину казах коју чух од Бога: Тако Авраам није чинио. 41Ви чините дела оца свог. Тада Му рекоше: Ми нисмо рођени од курварства: једног Оца имамо, Бога. 42А Исус им рече: Кад би Бог био ваш Отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме Он посла. 43Зашто не разумете говор мој? Јер не можете речи моје да слушате. 44Ваш је отац ђаво; и сласти оца свог хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи. 45А мени не верујете, јер ја истину говорим. 46Који ме од вас кори за грех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не верујете? 47Ко је од Бога речи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога. 48Тада одговорише Јевреји и рекоше Му: Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби. 49Исус одговори: У мени ђавола нема, него поштујем Оца свог; а ви мене срамотите. 50А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди. 51Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрт довека. 52Тада Му рекоше Јевреји: Сад видесмо да је ђаво у теби: Авраам умре и пророци, а ти говориш: Ко одржи реч моју неће окусити смрт довека. 53Еда ли си ти већи од оца нашег Авраама, који умре? И пророци помреше: ко се ти сам градиш? 54Исус одговори: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа: Отац је мој који ме слави, за ког ви говорите да је ваш Бог. 55И не познајете Га, а ја Га знам; и ако кажем да Га не знам бићу лажа као ви. Него Га знам, и реч Његову држим. 56Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде, и обрадова се. 57Тада Му рекоше Јевреји: Још ти нема педесет година, и Авраама ли си видео? 58А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: Ја сам пре него се Авраам родио. 59Тада узеше камење да баце на Њ; а Исус се сакри, и изађе из цркве прошавши између њих и отиде тако.