‏ Judges 1

1А по смрти Исусовој упиташе синови Израиљеви Господа говорећи: Ко ће између нас ићи први на Хананеје да се бије с њима? 2И Господ рече: Јуда нека иде; ето дао сам му земљу у руке. 3А Јуда рече Симеуну брату свом: Хајде са мном на мој део да се бијемо с Хананејима; пак ћу и ја ићи с тобом на твој део. И пође Симеун с њим. 4И изиђе Јуда; и даде им Господ Хананеје и Ферезеје у руке, и побише их у Везеку десет хиљада људи. 5Јер нађоше Адони-Везека у Везеку, и ударише на њ, и побише Хананеје и Ферезеје. 6И побеже Адони-Везек, а они га потераше и ухвативши га одсекоше му палце у руку и у ногу. 7Тада рече Адони-Везек: Седамдесет царева одсечених палаца у руку и у ногу купише шта беше под мојим столом; како сам чинио, тако ми плати Бог. И одведоше га у Јерусалим, и онде умре. 8Јер синови Јудини ударише на Јерусалим и узеше га, и исекоше грађане оштрим мачем, а град сажегоше огњем. 9Потом изиђоше синови Јудини да војују на Хананеје, који живљаху у гори и на југу и у равни. 10И Јуда изиђе на Хананеје који живљаху у Хеврону, а Хеврону беше пре име Киријат-Арва; и побише Сесаја и Ахимана и Талмаја. 11А одатле отидоше на Давиране, а Давиру пре беше име Киријат-Сефер. 12И рече Халев: Ко савлада Киријат-Сефер и узме га, даћу му Ахсу кћер своју за жену. 13И узе га Готонило, син Кенезов, млађи брат Халевов; и даде му Ахсу кћер своју за жену. 14И кад полажаше, наговараше је да иште у оца њеног поље: Па скочи с магарца. А Халев јој рече: Шта ти је? 15А она му рече: Дај ми дар; кад си ми дао суву земљу, дај ми и изворе водене. И даде јој Халев изворе горње и изворе доње. 16А и синови Кенеја таста Мојсијевог изиђоше из града палмовог са синовима Јудиним у пустињу Јудину, која је на југу од Арада. И дошавши живљаху с народом. 17Потом изиђе Јуда са Симеуном братом својим, и побише Хананеје који живљаху у Сефату, и раскопаше га, и прозва се град Орма. 18И Газу узе Јуда с међама њеним, и Аскалон с међама његовим, и Акарон с међама његовим. 19Јер Господ беше с Јудом, те освоји гору; али не изагна оне који живљаху у долини, јер имаху гвоздена кола. 20И дадоше Халеву Хеврон, као што беше заповедио Мојсије, а он изагна оданде три сина Енакова. 21А синови Венијаминови не изагнаше Јевусеја који живљаху у Јерусалиму; него Јевусеји осташе у Јерусалиму са синовима Венијаминовим до овог дана. 22Изиђоше и синови Јосифови на Ветиљ, и Господ беше с њима. 23И уходише Ветиљ синови Јосифови, а име граду беше пре Луз. 24И уходе видеше човека који иђаше из града и рекоше му: Хајде покажи нам куда ћемо ући у град, па ћемо ти учинити милост. 25А он им показа куда ће ући у град: и исекоше у граду све оштрим мачем, а оног човека пустише са свом породицом његовом. 26И отиде онај човек у земљу хетејску, и онде сазида град, и прозва га Луз; то му је име до данас. 27А Манасија не изагна становнике из Вет-Сана и села његових, ни из Танаха и села његових, ни становнике из Дора и села његових, ни становнике из Ивлеама и села његових, ни становнике из Мегида и села његових; и Хананеји стадоше живети у тој земљи. 28А кад ојача Израиљ, удари на Хананеје данак, али их не изагна. 29Ни Јефрем не изагна Хананеје који живљаху у Гезеру; него осташе Хананеји с њим у Гезеру. 30Завулон не изагна становнике из Китрона, ни становнике из Налола; него осташе Хананеји с њим, и плаћаху данак. 31Асир не изагна становнике из Акона, ни становнике из Сидона ни из Алава, ни из Ахазива, ни из Хелве, ни из Афика, ни из Реова; 32Него Асир живљаше међу Хананејима, становницима оне земље, јер их не изагна. 33Нефталим не изагна становнике из Вет-Семеса, ни становнике из Вет-Аната; него живљаше међу Хананејима становницима оне земље; и становници у Вет-Семесу и у Вет-Анату плаћаху им данак. 34А Амореји притешњаваху синове Данове у гори, и не даваху им силазити у долину. 35И Амореји стадоше живети у гори Ересу, у Ајалону и у Салвиму; а кад осили рука дома Јосифовог, плаћаше данак. 36А међа Аморејима беше од горе акравимске, од стене па навише.