‏ Luke 22

1Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха. 2И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа. 3А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице. 4И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати. 5И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце. 6И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа. 7А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху; 8И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо. 9А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо? 10А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе, 11И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим? 12И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите. 13А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху. 14И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим. 15И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам; 16Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем. 17И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом; 18Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије. 19И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен. 20А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива. 21Али ево рука издајника мог са мном је на трпези. 22И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје! 23И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити. 24А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи. 25А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори. 26Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга. 27Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга. 28А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима. 29И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио: 30Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих. 31Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу. 32А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју. 33А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи. 34А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш. 35И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа. 36А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож. 37Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се. 38А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је. 39И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови. 40А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст. 41И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу 42Говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде. 43А анђео Му се јави с неба, и крепи Га. 44И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу. 45И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости, 46И рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст. 47Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је. 48А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег? 49А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем? 50И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо. 51А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га. 52А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите? 53Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме. 54А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека. 55А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима. 56Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим. 57А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га. 58И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам. 59И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац. 60А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао. 61И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут. 62И изишавши напоље плака горко. 63А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га. 64И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари? 65И друге многе хуле говораху на Њ. 66И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд 67Говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати. 68А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити. 69Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије. 70Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја. 71А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.