Luk 23 | SrKDEkavski | STEP | И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату.

‏ Luke 23

1 И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату. 2 И почеше Га тужити говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар. 3 А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш. 4 А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку. 5 А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде. 6 А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац? 7 И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такође беше у Јерусалиму оних дана. 8 А Ирод, видевши Исуса, би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо. 9 И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори. 10 А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га. 11 А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату. 12 И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре беху у завади. 13 А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ 14 Рече им: Доведосте ми овог човека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите; 15 А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт. 16 Дакле, да га избијем па да пустим. 17 А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња. 18 Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву; 19 Који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв. 20 А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса. 21 А они викаху говорећи: Распни га, распни. 22 А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим. 23 А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких. 24 И Пилат пресуди да буде као што они ишту. 25 И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу. 26 И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом. 27 А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим. 28 А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом. 29 Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише. 30 Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас. 31 Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог? 32 Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим. 33 И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве. 34 А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке. 35 И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји. 36 А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат, 37 И говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи. 38 А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски. 39 А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама. 40 А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако? 41 И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио. 42 И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје. 43 И рече му Исус: Заиста ти кажем данас, бићеш са мном у рају. 44 А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог. 45 И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола. 46 И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну. 47 А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник. 48 И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје. 49 А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово. 50 И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан, 51 (Он не беше пристао на њихов савет и на посао) из Ариматеје града јудејског, који и сам чекаше царство Божије, 52 Он приступивши к Пилату заиска тело Исусово. 53 И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут. 54 И дан беше петак, и субота освиташе. 55 А жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видеше гроб и како се тело метну. 56 Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону.