‏ Luke 24

1А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима; 2Али нађоше камен одваљен од гроба. 3И ушавши не нађоше тело Господа Исуса. 4И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама; 5А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима? 6Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји, 7Говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане. 8И опоменуше се речи Његових. 9И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим. 10А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима. 11И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им. 12А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би. 13И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус. 14А они говораху међу собом о свима овим догађајима. 15И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима. 16А очи им се држаху да Га не познаше. 17А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели? 18А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана? 19И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом; 20Како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га? 21А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би. 22А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу, 23И не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив. 24И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше. 25И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци! 26Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју? 27И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму. 28И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде. 29И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи. 30И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им. 31Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде. 32И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо? 33И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима, 34Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону. 35И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб. 36А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам. 37А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа. 38И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша? 39Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам. 40И ово рекавши показа им руке и ноге. 41А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело? 42А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу. 43И узевши изједе пред њима. 44И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима. 45Тада им отвори ум да разумеју писмо. 46И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан; 47И да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима. 48А ви сте сведоци овоме. 49И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине. 50И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их. 51И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо. 52И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу. 53И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.