‏ Mark 10

1И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше. 2И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену? 3А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије? 4А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти. 5И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову. 6А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог. 7Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој, 8И буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело. 9А шта је Бог саставио човек да не раставља. 10И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови. 11И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој. 12И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу. 13И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху. 14А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје. 15Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега. 16И загрливши их метну на њих руке те их благослови. 17И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни? 18А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога. 19Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер. 20А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје. 21А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст. 22А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат. 23И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско! 24А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје! 25Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје. 26А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти? 27А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу. 28А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо. 29А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради, 30А да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни. 31Али ће многи први бити последњи, и последњи први. 32А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега: 33Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима; 34И наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће. 35И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити. 36А Он рече: Шта хоћете да вам учиним? 37А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој. 38А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам? 39А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се; 40Али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено. 41И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована. 42А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим. 43Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи. 44И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга. 45Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе. 46И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше. 47И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме! 48И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме! 49И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те. 50А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу. 51И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам. 52А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.