‏ Mark 5

1И дођоше преко мора у околину гадаринску. 2И кад изиђе из лађе, одмах Га срете човек с духом нечистим, 3Који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама; 4Јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити. 5И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем. 6А кад виде Исуса из далека, потече и поклони Му се. 7И повикавши гласно рече: Шта је Теби до мене, Исусе Сине Бога Вишњег? Заклињем Те Богом, не мучи ме. 8Јер му говораше: Изађи, душе нечисти, из човека. 9И питаше га: Како ти је име? И одговори Му: Легеон ми је име; јер нас је много. 10И молише Га веома да их не шаље из оне околине. 11А онде по брегу пасло је велико крдо свиња. 12И молише Га сви ђаволи говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо. 13И допусти им Исус одмах. И изашавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крдо с брега у море; а беше их око две хиљаде: и потопише се у мору. 14А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изађоше људи да виде шта је било. 15И дођоше к Исусу, и видеше беснога у коме је био легеон где седи обучен и паметан; и уплашише се. 16А они што су видели казаше им шта би од беснога и од свиња. 17И почеше Га молити да иде из њихових крајева. 18И кад уђе у лађу, мољаше Га онај што је био бесан да буде с Њим. 19А Исус не даде му, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова. 20И оде и поче приповедати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху. 21И кад пређе Исус у лађи опет на оне стране, скупи се народ многи око Њега; и беше крај мора. 22И гле, дође један од старешина зборничких по имену Јаир; и видевши Га паде пред ноге Његове. 23И мољаше Га врло говорећи: Кћи је моја на самрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи. 24И пође с њим; и за Њим иђаше народа много и туркаху Га. 25И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви 26И велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили, 27Кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине Његове. 28Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу. 29И одмах пресахну извор крви њене, и осети у телу да оздрави од болести. 30И одмах Исус осети у себи силу што изађе из Њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина? 31И рекоше Му ученици Његови: Видиш народ где Те турка, па питаш: Ко се дотаче мене? 32И Он се обазираше да види ону која то учини. 33А жена уплашивши се дрхташе, и знајући шта јој се догоди, дође и клече пред Њим, и каза Му сву истину. 34А Он рече јој: Кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје. 35Још Он говораше, а дођоше од старешине зборничког говорећи: Кћи твоја умре; што већ трудиш учитеља? 36А Исус одмах чувши реч што рекоше рече старешини: Не бој се, само веруј. 37И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљевог. 38И дође у кућу старешине зборничког, и виде вреву и плач и јаук велики. 39И ушавши рече им: Шта сте узаврели те плачете? Девојка није умрла, него спава. 40И подсмеваху Му се. А Он истеравши све узе оца девојчиног и матер и који беху с Њим, и уђе где лежаше девојка. 41И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Девојко, теби говорим, устани. 42И одмах уста девојка и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим. 43И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе.