‏ Mark 8

1У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им: 2Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести. 3И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека. 4И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо? 5И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам. 6И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу. 7И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду. 8И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица. 9А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их. 10И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске. 11И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба. 12И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак. 13И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране. 14И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб. 15И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог. 16И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо. 17И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше? 18Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли 19Кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест. 20А сад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам. 21И рече им: Како не разумете? 22И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне. 23И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта. 24И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва. 25И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо. 26И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу. 27И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја? 28А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка. 29А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос. 30И запрети им да никоме не казују за Њега. 31И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати. 32И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати. 33А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско. 34И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде. 35Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати. 36Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди? 37Или какав ће откуп дати човек за душу своју? 38Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.