‏ Matthew 18

1У тај час приступише к Исусу ученици говорећи: Ко је дакле највећи у царству небеском? 2И дозва Исус дете, и постави га међу њих, 3И рече им: Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско. 4Који се дакле понизи као дете ово, онај је највећи у царству небеском. 5И који прими такво дете у име моје, мене прима. 6А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску. 7Тешко свету од саблазни! Јер је потребно да дођу саблазни; али тешко оном човеку кроз кога долази саблазан. 8Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: боље ти је ући у живот хром или кљаст, него ли с две руке и две ноге да те баце у огањ вечни. 9И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једним оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени. 10Гледајте да не презрете једног од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима једнако гледају лице Оца мог небеског. 11Јер Син човечији дође да изнађе и спасе изгубљено. 12Шта вам се чини? Кад има један човек сто оваца па зађе једна од њих, не остави ли он деведесет и девет у планини, и иде да тражи ону што је зашла? 13И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој више радује него онима деведесет и девет што нису зашле. 14Тако није воља Оца вашег небеског да погине један од ових малих. 15Ако ли ти сагреши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самим; ако те послуша, добио си брата свог. 16Ако ли те не послуша, узми са собом још једног или двојицу да све речи остану на устима два или три сведока. 17Ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ли не послуша ни цркву, да ти буде као незнабожац и цариник. 18Јер вам кажем заиста: шта год свежете на земљи биће свезано на небу, и шта год разрешите на земљи биће разрешено на небу. 19Још вам кажем заиста: ако се два од вас сложе на земљи у чему му драго, зашто се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима. 20Јер где су два или три сабрани у име моје онде сам ја међу њима. 21Тада приступи к Њему Петар и рече: Господе! Колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута? 22Рече њему Исус: Не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет. 23Зато је царство небеско као човек цар који намисли да се прорачуна са својим слугама. 24И кад се поче рачунати, доведоше му једног дужника од десет хиљада таланата. 25И будући да немаше чим платити, заповеди господар његов да га продаду, и жену његову и децу, и све што има; и да му се плати. 26Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару! Причекај ме, и све ћу ти платити. 27А господару се сажали за тим слугом, пусти га и дуг опрости му. 28А кад изиђе слуга тај, нађе једног од својих другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: Дај ми шта си дужан. 29Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти платити. 30А он не хте, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга. 31Видевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару свом сав догађај. 32Тада га дозва господар његов, и рече му: Зли слуго! Сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио. 33Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах? 34И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој. 35Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату свом од срца својих.