‏ Matthew 23

1Тада Исус рече к народу и ученицима својим 2Говорећи: На Мојсијеву столицу седоше књижевници и фарисеји. 3Све дакле што вам кажу да држите, држите и творите; али шта они чине не чините; јер говоре а не чине. 4Него вежу бремена тешка и незгодна за ношење, и товаре на плећа људска; а прстом својим неће да их прихвате. 5А сва дела своја чине да их виде људи: раширују своје амајлије, и граде велике скуте на хаљинама својим. 6И траже зачеље на гозбама и прва места по зборницама, 7И да им се клања по улицама, и да их људи зову: Рави! Рави! 8А ви се не зовите Рави; јер је у вас један Рави Христос, а ви сте сви браћа. 9И оцем не зовите никога на земљи; јер је у вас један Отац који је на небесима. 10Нити се зовите Учитељи; јер је у вас један учитељ Христос. 11А највећи између вас да вам буде слуга. 12Јер који се подиже, понизиће се, а који се понижује, подигнуће се. 13Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтели. 14Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. 15Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што проходите море и земљу да би присвојили једног, и кад га присвојите, чините га сином пакленим, удвоје већим од себе. 16Тешко вама вође слепе који говорите: Ако се ко куне црквом ништа је; а ако се ко куне златом црквеним крив је. 17Будале слепе! Шта је веће, или злато, или црква која злато освети. 18И ако се ко куне олтаром ништа је то, а који се куне даром који је на њему крив је 19Будале слепе! Шта је веће, или дар, или олтар који дар освети? 20Који се дакле куне олтаром, куне се њим и свим што је на њему. 21И који се куне црквом, куне се њом и Оним што живи у њој. 22И који се куне небом, куне се престолом Божјим и Оним који седи на њему. 23Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте шта је најпретежније у закону: правду и милост и веру; а ово је требало чинити и оно не остављати. 24Вође слепе који оцеђујете комарца а камилу прождирете. 25Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери што чистите споља чашу и зделу а изнутра су пуне грабежа и неправде. 26Фарисеју слепи! Очисти најпре изнутра чашу и зделу да буду и споља чисте. 27Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лепи а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте. 28Тако и ви споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња. 29Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што зидате гробове пророцима и красите раке праведника, 30И говорите: Да смо ми били у време својих отаца, не бисмо с њима пристали у крв пророка. 31Тим само сведочите за себе да сте синови оних који су побили пророке. 32И ви допуните меру отаца својих. 33Змије, породи аспидини! Како ћете побећи од пресуде у огањ паклени? 34Зато ево ја ћу к вама послати пророке и премудре и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети а једне бити по зборницама својим и гонити од града до града, 35Да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведног до крви Зарије сина Варахијиног, кога убисте међу црквом и олтаром. 36Заиста вам кажем да ће ово све доћи на род овај. 37Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као што кокош скупља пилиће своје под крила и не хтесте! 38Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста. 39Јер вам кажем: Нећете мене видети одселе док не кажете: Благословљен који иде у име Господње.