‏ Matthew 26

1И кад сврши Исус речи ове, рече ученицима својим: 2Знате да ће до два дана бити пасха, и Сина човечијег предаће да се разапне. 3Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старешине народне у двор поглавара свештеничког по имену Кајафе; 4И световаше се како би Исуса из преваре ухватили и убили. 5И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио. 6А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавог, 7Приступи к Њему жена са скленицом мира многоценог, и изли на главу Његову кад сеђаше за трпезом. 8А кад видеше то ученици Његови, расрдише се говорећи: Зашто се чини таква штета? 9Јер се могло ово продати скупо и новци дати сиромасима. 10А кад разуме Исус, рече им: Шта сметате жену? Она учини добро дело на мени. 11Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда. 12А она изливши миро ово на тело моје за укоп ме приготови. 13Заиста вам кажем: где се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се и то за спомен њен што учини она. 14Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничким, 15И рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника. 16И отада тражаше згоду да Га изда. 17А у први дан пресних хлебова приступише ученици к Исусу говорећи: Где ћеш да ти зготовимо пасху да једеш? 18А Он рече: Идите у град к томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: време је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својим. 19И учинише ученици како им заповеди Исус, и уготовише пасху. 20А кад би увече, седе за трпезу са дванаесторицом. 21И кад јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један између вас издаће ме. 22И забринувши се врло почеше сваки говорити Му: Да нисам ја, Господе? 23А Он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у зделу онај ће ме издати. 24Син човечији дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечијег; боље би му било да се није ни родио онај човек. 25А Јуда, издајник Његов, одговарајући рече: Да нисам ја, рави? Рече му: Ти каза. 26И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје. 27И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви; 28Јер је ово крв моја новог завета која ће се пролити за многе ради отпуштења греха. 29Кажем вам пак да нећу одсад пити од овог рода виноградског до оног дана кад ћу пити с вама новог у царству Оца свог. 30И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску. 31Тада рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: Ударићу пастира и овце од стада разбежаће се. 32А по васкрсењу свом ја идем пред вама у Галилеју. 33А Петар рече Му: Ако се и сви саблазне о тебе ја се нећу никад саблазнити. 34Рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. 35Рече Њему Петар: Да бих знао и умрети с Тобом нећу Те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше. 36Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Седите ту док ја идем тамо да се помолим Богу. 37И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити. 38Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном. 39И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти. 40И дошавши к ученицима нађе их где спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час постражити са мном? 41Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо. 42Опет по други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој! Ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља Твоја. 43И дошавши нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале. 44И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте речи. 45Тада дође к ученицима својим и рече им: Једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и Син човечији предаје се у руке грешника. 46Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој. 47И док Он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и старешина народних. 48А издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је; држите га. 49И одмах приступивши к Исусу рече: Здраво, рави! И целива Га. 50А Исус рече му: Пријатељу! Шта ћеш ти овде? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише Га. 51И гле, један од оних што беху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо. 52Тада рече му Исус: Врати нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути. 53Или мислиш ти да ја не могу сад умолити Оца свог да ми пошаље више од дванаест легеона анђела? 54Али како би се испунило шта стоји у писму да ово треба да буде? 55У тај час рече Исус људима: Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у цркви, и не ухватисте ме. 56А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише Га, и побегоше. 57И они што ухватише Исуса одведоше Га поглавару свештеничком, Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше. 58А Петар иђаше за Њим издалека до двора поглавара свештеничког и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак. 59А главари свештенички и старешине и сав сабор тражаху лажна сведочанства на Исуса да би Га убили; 60И не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока, 61И рекоше: Он је казао: Ја могу развалити цркву Божју и за три дана начинити је. 62И уставши поглавар свештенички рече Му: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче? 63А Исус је ћутао. И поглавар свештенички одговарајући рече Му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божји? 64Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: одселе ћете видети Сина човечијег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским. 65Тада поглавар свештенички раздре хаљине своје говорећи: Хули на Бога; шта нам требају више сведоци? Ево сад чусте хулу његову. 66Шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт. 67Тада пљунуше Му у лице, и ударише Га по лицу, а једни Му даше и приушке 68Говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари? 69А Петар сеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем. 70А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш. 71А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што беху онде: и овај беше са Исусом Назарећанином. 72Он опет одрече се клетвом: Не знам тог човека. 73А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје. 74Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човека. И одмах запева петао. 75И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: Док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко.