‏ Numbers 32

1А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видеше земљу јазирску и земљу галадску да је добра за стоку. 2И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи: 3Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан, 4Та је земља, коју Господ покори збору израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке. 5Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у наследство, немој нас водити преко Јордана. 6А Мојсије рече синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овде да останете? 7Зашто обарате срце синовима Израиљевим да не пређу у земљу коју им је дао Господ? 8Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу; 9И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевим да не иду у земљу коју им даде Господ; 10И разгневи се онда Господ, и закле се говорећи: 11Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвим, 12Осим Халева, сина Јефонијиног Кенезеја и Исуса сина Навиног, јер се сасвим држаше Господа. 13И разгневи се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом. 14А ви сада изађосте на место отаца својих, род грешних људи, да умножавате жестину гнева Господњег на Израиља. 15Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ. 16А они приступише опет к њему, и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овде за стада своја и градове за децу своју. 17А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевим, докле их не одведемо на њихово место; а наша деца нека стоје у градовима тврдим ради становника те земље. 18Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје наследство. 19Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку. 20Тада им рече Мојсије; ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску, 21Ако сваки од вас под оружјем пређе преко Јордана пред Господом, докле не отера испред себе непријатеља својих, 22И докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згрешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у наследство пред Господом. 23Ако ли не учините тако, гле, згрешићете Господу, и знајте да ће вас грех ваш стићи. 24Градите себи градове за децу своју и торове за стоку своју; и шта је изашло из уста ваших, учините. 25И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Слуге ће твоје учинити како господар наш заповеда. 26Деца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овде ће остати у градовима галадским; 27А слуге ће твоје прећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш. 28Тада Мојсије заповеди за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навином и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим, 29И рече им: Ако пређу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу галадску у наследство. 30Ако ли не пређу с вама под оружјем, онда нека им буде наследство међу вама у земљи хананској. 31И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити. 32Прећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу хананску, а наше наследство да буде с ове стране Јордана. 33И даде Мојсије синовима Гадовим и синовима Рувимовим и половини племена Манасије сина Јосифовог царство Сиона, цара аморејског и царство Ога, цара васанског, земљу и градове по међама њеним, градове оне земље унаоколо. 34И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир. 35И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју, 36И Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку. 37А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим, 38И Навон и Валмеон преденувши им имена, и Сивму; и надеше друга имена градовима које саградише. 39А синови Махира, сина Манасијиног отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који беху онде. 40И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијином, који се онде насели. 41И Јаир, син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова. 42И Навав отиде и узе Кенат са селима његовим, и прозва га Навав по имену свом.