Pro 1 | SrKDEkavski | STEP | Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,

‏ Proverbs 1

1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог, 2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне, 3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право, 4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост. 5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост, 6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове. 7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу. 8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје. 9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом. 10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај; 11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта; 12 Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; 13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена; 14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима; 15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове. 16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв. 17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици; 18 А они вребају своју крв и заседају својој души. 19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима. 20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој; 21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе; 22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање? 23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје. 24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари, 25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити; 26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите; 27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука. 28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи. 29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше; 30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја. 31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих. 32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова. 33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.