Psa 10 | SrKDEkavski | STEP | Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

‏ Psalms 10

1 Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља? 2 С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници. 3 Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује. 4 Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим. 5 Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа. 6 У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад. 7 Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао. 8 Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога. 9 Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју. 10 Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове. 11 Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад." 12 Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних. 13 Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети? 14 Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник. 15 Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова. 16 Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове. 17 Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје, 18 Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.