‏ Psalms 69

1Помози ми, Боже, јер дође вода до душе. 2Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају. 3Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога. 4Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим. 5Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе. 6Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев! 7Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје. 8Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје. 9Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме. 10Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло; 11Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича. 12О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме. 13А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје. 14Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде; 15Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог. 16Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме. 17Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме. 18Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме. 19Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји. 20Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим. 21Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом. 22Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата. 23Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда. 24Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме! 25Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи. 26Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио. 27Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје. 28Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани. 29А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони. 30Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали. 31То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима. 32Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше. 33Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се. 34Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче! 35Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га. 36И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.