Psalms 71
1У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном. 2Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми. 3Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја. 4Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове. 5Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје. 6Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда. 7Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако. 8Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан. 9Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити. 10Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се, 11Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити. 12Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ. 13Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла! 14А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби. 15Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја. 16Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду. 17Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја. 18Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју, 19Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти? 20Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио. 21Много си ме пута подизао и понављао утехе. 22И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев! 23Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио. 24И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.
Copyright information for
SrKDEkavski