‏ Psalms 78

1Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих. 2Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке. 3Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, 4Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио. 5Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој; 6Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци. 7Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе; 8И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим. 9Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој. 10Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити. 11Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао, 12Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану; 13Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид; 14И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем; 15Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане; 16Изводи потоке из камена, и води воду рекама. 17Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи. 18И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој, 19И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?" 20Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом? 21Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља. 22Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову. 23Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска, 24И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им. 25Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости. 26Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ; 27И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим; 28Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових. 29И наједоше се и даде им шта су желели. 30Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим, 31Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби. 32Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим. 33И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху. 34Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога; 35И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов. 36Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му. 37А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом. 38Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје. 39Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се. 40Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи! 41Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише. 42Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље, 43У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану; 44И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити. 45Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море. 46Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима. 47Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом. 48Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи. 49Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела. 50Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору. 51Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим. 52И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње. 53Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море. 54И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова. 55Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева. 56Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше. 57Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук. 58Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га. 59Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома. 60Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима. 61И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве. 62И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се. 63Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама; 64Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше. 65Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина. 66И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их. 67И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра. 68Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле. 69И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека. 70И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих, 71И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља. 72И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.