‏ 1 Chronicles 29

И тако рече Давид Соломуну сину својему: буди слободан и храбар, и ради, не бој се и не плаши се, јер ће Господ Бог, Бог мој, бити с тобом, неће те оставити нити ће отступити од тебе, докле не свршиш сав посао за службу у дому Господњем.1А ево редови свештенички и Левитски за сваку службу у дому Божијем; и имаш уза се за сваки посао људи драговољнијех и вјештијех сваком послу, и поглаваре и сав народ за сваку заповијест своју. 2 3Потом рече Давид свему збору: једнога Соломуна сина мојега изабрао је Господ, младо дијете, а ово је велик посао; јер неће бити човјеку тај дом него Господу Богу. 4Ја колико могох приправих за дом Бога својега злата за ствари златне, сребра за сребрне, мједи за мједене, гвожђа за гвоздене, и дрва за дрвене, камења онихова, и камења за укивање, и камења за накит и за вез, и свакојакога драгога камења, и камена мрамора изобила. 5И још из љубави к дому Бога својега, што имам свога злата и сребра, осим свега што сам приправио за дом свети, дајем и то на дом Бога својега: 6Три тисуће таланата злата Офирскога, и седам тисућа таланата чистога сребра, да се обложе зидови домовима. 7Злато за златне ствари, а сребро за сребрне и за свако дјело руку умјетничких. А би ли јоште ко хтио драговољно што данас приложити Господу? 8Тада драговољно приложише кнезови домова отачких и кнезови племена Израиљевијех и тисућници и стотиници и кнезови над пословима царским. 9И дадоше за службу у дому Божијем злата пет тисућа таланата и десет тисућа златица, и сребра десет тисућа таланата, и мједи осамнаест тисућа таланата, и гвожђа сто тисућа таланата. 10И камења у кога год бијаше сви дадоше у ризницу дома Господњега у руке Јехила од синова Гирсоновијех. 11И радоваше се народ што драговољно прилагаху, јер прилагаху цијелијем срцем Господу; и цар се Давид радоваше веома. 12Потом Давид благослови Господа пред свијем збором, и рече Давид: благословен си Господе Боже Израиља оца нашега од вијека до вијека. 13Твоје је, Господе, величанство и сила и слава и вјечност и част, и све што је на небу и на земљи; твоје је, Господе, царство, и ти си узвишен сврх свега поглавар; 14Богатство и слава од тебе је, и ти владаш свијем, и у твојој је руци моћ и сила, и у твојој је руци узвисити и укријепити све. 15Сада дакле, Боже наш, хвалимо те и славимо име твоје славно. 16Јер ко сам ја и шта је мој народ да би смо могли оволико принијети теби драговољно? јер је од тебе све, и из твојих руку примивши дасмо ти. 17Јер смо дошљаци пред тобом и гости као сви оци наши; дани су наши на земљи као сјен и нема стајања. 18Господе Боже наш, све ово благо што ти приправисмо за грађење дома имену твојему светоме, из твоје је руке, и све је твоје. 19Али знам, Боже мој, да ти испитујеш срца и што је право хоћеш; ја правијем срцем драговољно принесох све ово, и с радошћу видјех народ твој који је овдје како ти драговољно приноси. 20Господе Боже Аврама, Исака и Израиља, отаца наших, сачувај довијека ову вољу и помисао срдачну народа својега, и управљај срце њихово к себи. 21И Соломуну сину мојему подај срце право да би држао заповијести твоје, свједочанства твоја и уредбе твоје, и да би отворио све и да би сазидао двор овај за који сам приправио. 22Потом рече Давид свему збору: благословите сада Господа Бога својега. И сав збор благослови Господа Бога отаца својих, и савивши се поклонише се Господу и цару. 23И принесоше Господу жртве, и принесоше Господу жртве паљенице сјутрадан: тисућу волова, тисућу овнова, тисућу јагањаца с наљевима њиховијем, и других жртава много за сав народ. 24И једоше и пише пред Господом онај дан веселећи се веома. И поставише другом Соломуна сина Давидова царем, и помазаше га Господу за вођа а Садока за свештеника. 25И тако сједе Соломун на пријесто Господњи да царује мјесто Давида оца својега, и бијаше срећан, и слушаше га сав Израиљ. 26И сви кнезови и јунаци и сви синови цара Давида дадоше руке да ће бити покорни цару Соломуну. 27И Господ узвиси веома Соломуна пред свијем Израиљем и даде му славу царску какве ниједан цар прије њега није имао у Израиљу. 28Тако Давид син Јесејев царова над свијем Израиљем. 29А времена за које царова над Израиљем бијаше четрдесет година: а у Хеврону царова седам година, а у Јерусалиму царова тридесет и три године. 30И умрије у доброј старости, сит живота, богатства и славе; и зацари се Соломун син његов на његово мјесто.