‏ 1 John 2

И он очишћа гријехе наше, и не само наше него и свега свијета.1И по том разумијемо да га познасмо, ако заповијести његове држимо. 2Који говори: познајем га, а заповијести његовијех не држи, лажа је, и у њему истине нема; 3А који држи ријеч његову, у њему је заиста љубав Божија савршена; по том познајемо да смо у њему. 4Који говори да у њему стоји, и тај треба да ходи као што је он ходио. 5Љубазни! не пишем вам нове заповијести, него заповијест стару коју имасте испочетка. Заповијест стара јест ријеч коју чусте испочетка. 6Опет вам пишем нову заповијест, која је заиста у њему и у вама; јер тама пролази, и видјело право већ свијетли. 7Који говори да је у видјелу, а мрзи на својега брата, још је у тами. 8Који љуби брата својега, у видјелу живи, и саблазни у њему нема. 9А који мрзи на својега брата, у тами је, и у тами ходи, и не зна куда иде, јер му тама заслијепи очи. 10Пишем вам, дјечице, да вам се опраштају гријеси имена његова ради. 11Пишем вам, оци, јер познасте онога који нема почетка. Пишем вам, младићи, јер надвладасте нечастивога. Пишем вам, дјецо, јер познасте оца. 12Писах вам, оци, јер познасте онога који је од почетка. Писах вам, младићи, јер сте јаки, и ријеч Божија у вама стоји, и надвладасте нечастивога. 13Не љубите свијета ни што је на свијету. Ако ко љуби свијет, нема љубави очине у њему. 14Јер све што је на свијету, тјелесна жеља, и жеља очију, и понос живота, није од оца, него је од овога свијета. 15И свијет пролази и жеља његова; а који твори вољу Божију остаје довијека. 16Дјецо! Пошљедње је вријеме, и као што чусте да ће доћи антихрист, и сад многи антихристи посташе; по том познајемо да је пошљедњи час. 17Од нас изиђоше, али не бише од нас: кад би били од нас онда би остали с нама; али да се јаве да нијесу сви од нас. 18И ви имате помазање од светога, и знате све. 19Не писах вам као да не знате истине, него што је знате, и знате да никаква лаж није од истине. 20Ко је лажљивац осим онога који одриче да Исус није Христос? Ово је антихрист, који се одриче оца и сина. 21Који се год одриче сина ни оца нема; а који признаје сина, и оца има. 22Ви дакле што чусте испочетка у вама нека стоји; ако у вама остане што чусте испочетка, и ви ћете остати у сину и у оцу. 23И ово је обећање које нам он обећа, живот вјечни. 24Ово вам писах за оне који вас варају. 25И ви помазање што примисте од њега, у вама стоји, и не требујете да вас ко учи; него како вас то само помазање учи у свему, и истинито је, и није лаж, и као што вас научи останите у њему. 26И сад, дјечице, останите у њему да имамо слободу кад се јави, и да се не осрамотимо пред њим о његову доласку. 27Ако знате да је праведник, познајте да је сваки који твори правду од њега рођен. 28 29Видите какву нам је љубав дао отац, да се дјеца Божија назовемо и будемо; зато свијет не познаје нас, јер њега не позна.