‏ 1 Kings 18

А жена рече Илији: сада знам да си човјек Божји и да је ријеч Господња у твојим устима истина. 1 2Послије много времена, треће године, дође ријеч Господња Илији говорећи: иди, покажи се Ахаву, и пустићу дажд на земљу. 3И отиде Илија да се покаже Ахаву, и бијаше велика глад у Самарији. 4И Ахав дозва Авдију, који бијаше управитељ двора његова; а Авдија се бојаше Господа веома. 5Јер кад Језавеља убијаше пророке Господње, узе Авдија сто пророка, и сакри их, по педесет у једну пећину, и храни их хљебом и водом. 6И рече Ахав Авдији: пођи по земљи на изворе и на потоке, еда бисмо нашли траве да сачувамо у животу коње и мазге, да нам не изгине стока. 7И подијелише међу се земљу куда ће ићи; Ахав отиде једнијем путем сам, а Авдија отиде другим путем сам. 8А кад Авдија бијаше на путу, гле, срете га Илија; и он га позна, и паде ничице, и рече: јеси ли ти, господару мој Илија? 9А он му рече: ја сам; иди, кажи господару својему: ево Илије. 10А он рече: шта сам згријешио, да слугу својега предаш у руке Ахаву да ме погуби? 11Тако да је жив Господ Бог твој, нема народа ни царства куда није слао господар мој да те траже: и рекоше: нема га. А он закле царства и народе да те не могу да нађу. 12А ти сада кажеш: иди, кажи господару својему: ево Илије. 13А кад ја отидем од тебе, дух ће те Господњи однијети, а ја нећу знати куда; па да отидем и прокажем Ахаву, а он да те не нађе, убиће ме; а слуга се твој боји Господа од младости своје. 14Није ли казано господару мојему шта сам учинио кад Језавеља убијаше пророке Господње? Како сакрих стотину пророка Господњих, по педесет у једну пећину, и храних их хљебом и водом. 15А ти сада кажеш: иди, кажи господару својему: ево Илије. Убиће ме. 16А Илија рече: тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, данас ћу му се показати. 17Тада отиде Авдија пред Ахава, и каза му; и Ахав отиде пред Илију. 18А кад видје Ахав Илију, рече му Ахав: јеси ли ти онај што несрећу доносиш на Израиља? 19А он рече: не доносим ја несреће на Израиља, него ти и дом оца твојега оставивши заповијести Господње и приставши за Валима. 20Него сада пошљи и сабери к мени свега Израиља на гору Кармилску, и четири стотине и педесет пророка Валовијех и четири стотине пророка из луга, који једу за столом Језавељиним. 21И посла Ахав к свијем синовима Израиљевијем, и сабра оне пророке на гору Кармилску. 22Тада приступи Илија ка свему народу и рече: докле ћете храмати на обје стране? Ако је Господ Бог, идите за њим; ако ли је Вал, идите за њим. Али народ не одговори му ни ријечи. 23А Илија рече народу: ја сам сам остао пророк Господњи; а пророка Валовијех има четири стотине и педесет. 24Дајте нам два јунца, и нека они изаберу себи једнога, и нека га исијеку на комаде и метну на дрва, али огња да не подмећу; а ја ћу приготовити другога јунца, и метнућу га на дрва, али огња нећу подметати. 25Тада призовите име својих богова, а ја ћу призвати име Господње, па који се Бог одзове огњем онај нека је Бог. И сав народ одговори и рече: добро рече. 26Потом рече Илија пророцима Валовијем: изаберите себи једнога јунца и приготовите га прво, јер је вас више; и призовите име богова својих, али огња не подмећите. 27И узеше јунца, којега им даде, и приготовише, и стадоше призивати име Валово од јутра до подне говорећи: Вале, услиши нас! Али ни кака гласа ни кога да одговори. И скакаху око олтара, који начинише. 28А кад би у подне, стаде им се ругати Илија говорећи: вичите већма; јер је он бог! ваља да се нешто замислио, или је у послу, или на путу, или може бити спава, да се пробуди. 29А они стадоше викати иза гласа, и парати се ножима и шилима по свом обичају, докле их крв не обли. 30А кад дође подне, стадоше пророковати докле дође вријеме да се принесе дар, али ни кака гласа ни кога да одговори, ни кога да чује. 31Тада рече Илија свему народу: приступите к мени. И приступи к њему сав народ. Тада он оправи олтар Господњи који бјеше разваљен. 32И узе Илија дванаест камена према броју племена синова Јакова, којему дође ријеч Господња говорећи: Израиљ ће ти бити име. 33И начини од тога камења олтар у име Господње, и око олтара ископа опкоп широк да би се могле посијати двије мјере жита. 34И намјести дрва, и јунца исјечена на комаде метну на дрва. 35И рече: напуните четири виједра воде, и излијте на жртву у на дрва. Па опет рече: учините још једном. И учинише још једном. Па опет рече: учините и трећом. И учинише трећом, 36Те вода потече око олтара, и напуни се опкоп воде. 37А кад би вријеме да се принесе жртва, приступи Илија пророк и рече: Господе Боже Аврамов, Исаков и Израиљев, нека данас познаду да си ти Бог у Израиљу и ја да сам твој слуга, и да сам по твојој ријечи учинио све ово. 38Услиши ме, Господе, услиши ме, да би познао овај народ да си ти Господе Бог, кад опет обратиш срца њихова. 39Тада паде огањ Господњи и спали жртву паљеницу и дрва и камен и прах, и воду у опкопу попи. 40А народ кад то видје сав попада ничице, и рекоше: Господ је Бог, Господ је Бог. 41Тада им рече Илија: похватајте те пророке Валове да ниједан не утече. И похваташе их, и Илија их одведе на поток Кисон, и покла их ондје. 42И рече Илија Ахаву: иди, једи и пиј, јер уји велики дажд. 43И отиде Ахав да једе и пије; а Илија се попе на врх Кармила, и саже се к земљи и метну лице своје међу кољена своја. 44А момку својему рече: иди, погледај пут мора. А он отишав погледа, па рече: нема ништа. И рече му: иди опет седам пута. 45А кад би седми пут, рече: ено, мали облак као длан човјечији диже се од мора. Тада рече: иди, реци Ахаву: прежи и иди, да те не ухвати дажд. 46У том се замрачи небо од облака и вјетра, и удари велики дажд. А Ахав сједавши на кола отиде у Језраел.