‏ 1 Kings 19

А рука Господња дође над Илију, и он опасавши се отрча пред Ахавом докле дође у Језраел. 1 2А Ахав приповједи Језавељи све што је учинио Илија и како је све пророке исјекао мачем. 3Тада Језавеља посла гласнике к Илији и поручи му: тако да учине богови и тако да додаду, ако сјутра у ово доба не учиним од тебе што је од којега од тијех. 4А он видећи то уста и отиде душе своје ради, и дође у Вирсавеју Јудину, и ондје остави момка својега. 5А сам отиде у пустињу дан хода; и дошав сједе под смреку, и зажеље да умре, и рече: доста је већ, Господе, прими душу моју, јер нијесам бољи од отаца својих. 6Потом леже и заспа под смреком. А гле, анђео такну га и рече му: устани, једи. 7А он погледа, и гле, чело главе му хљеб на угљену печен и крчаг воде. И једе и напи се, па леже опет. 8А анђео Господњи дође опет другом, и такну га говорећи: устани, једи, јер ти је пут далек. 9А он уставши једе и напи се; потом окријепив се онијем јелом иде четрдесет дана и четрдесет ноћи докле дође на гору Божију Хорив. 10А ондје уђе у једну пећину и заноћи у њој; и гле, ријеч Господња дође му говорећи: шта ћеш ти ту, Илија? 11А он рече: ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завјет твој, твоје олтаре развалише, и пророке твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму. 12А он рече: изиди и стани на гори пред Господом. И гле, Господ пролажаше, а пред Господом велик и јак вјетар, који брда разваљиваше и стијене разламаше; али Господ не бјеше у вјетру; а иза вјетра дође трус; али Господ не бјеше у трусу; 13А иза труса дође огањ; али Господ не бјеше у огњу. А иза огња дође глас тих и танак. 14А кад то чу Илија, заклони лице своје плаштем и изашав стаде на вратима од пећине. И гле, дође му глас говорећи: шта ћеш ти ту Илија? 15А он рече: ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завјет твој, твоје олтаре развалише, и пророке твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму. 16Тада му рече Господ: иди, врати се својим путем у пустињу Дамаштанску, и кад дођеш помажи Азаила за цара над Сиријом. 17А Јуја сина Нимсијина помажи за цара над Израиљем, а Јелисија сина Сафатова из Авел-Меоле помажи за пророка мјесто себе. 18Јер ко утече од мача Азаилова њега ће погубити Јуј; а ко утече од мача Јујева њега ће погубити Јелисије. 19Али сам оставио у Израиљу седам тисућа, који ниједан не савише кољена пред Валом, нити га устима својим цјеливаше. 20И отиде од њега, и нађе Јелисија сина Сафатова гдје оре, а дванаест јармова пред њим, а сам бијаше код дванаестога; и идући мимо њ Илија баци на њ плашт свој. 21А он остави волове, и отрча за Илијом и рече: да цјелујем оца својега и матер своју; па ћу ићи за тобом. А он му рече: иди, врати се, јер шта сам ти учинио?