‏ 1 Peter 2

И будите жељни разумнога и правога млијека, као новорођена дјеца, да о њему узрастете за спасеније;1Јер окусисте да је благ Господ. 2А кад дођете к њему, као камену живу, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран: 3И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа. 4Јер у писму стоји написано: ево мећем у Сиону камен крајеугалан избрани, и скупоцјени; и ко њега вјерује неће се постидјети. 5Вама дакле који вјерујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и камен спотицања и стијена саблазни: 6На који се и спотичу који се противе ријечи, на што су и одређени. 7А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродјетељи онога који вас дозва из таме к чудноме видјелу своме; 8Који некад не бијасте народ, а сад сте народ Божиј; који не бијасте помиловани, а сад сте помиловани. 9Љубазни! молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од тјелеснијех жеља, које војују на душу. 10А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за што вас опадају као злочинце, видјевши ваша добра дјела, хвалили Бога у дан похођења. 11Будите дакле покорни свакој власти човјечијој, Господа ради: ако цару, као господару; 12Ако ли кнезовима, као његовијем посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима. 13Јер је тако воља Божија да добријем дјелима задржавате незнање безумнијех људи. 14Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије. 15Поштујте свакога: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте. 16Слуге! будите покорни са свакијем страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима. 17Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди. 18Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом. 19Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо његовијем трагом: 20Који гријеха не учини, нити се нађе пријевара у устима његовијем; 21Који не псова кад га псоваше; не пријети кад страда; него се ослањаше на онога који право суди; 22Који гријехе наше сам изнесе на тијелу својему на дрво, да за гријехе умремо, и за правду живимо; којега се раном исцијелисте. 23Јер бијасте као изгубљене овце, које немају пастира; но сад се обратисте к пастиру и владици душа својијех. 24 25А тако и ви жене будите покорне својијем мужевима, да ако који и не вјерују ријечи, женскијем живљењем без ријечи да се добију,