‏ 1 Thessalonians 2

Него пострадавши прије и осрамоћени бивши, као што знате, у Филиби, ослободисмо се у Богу својему казивати вама јеванђеље Божије с великом борбом.1Јер утјеха наше није од пријеваре, ни од нечистоте, ни у лукавству; 2Него како нас окуша Бог да смо вјерни да примимо јеванђеље, тако говоримо, не као људима угађајући него Богу који куша срца наша. 3Јер нигда из ласкања не говорисмо к вама, као што знате, нити из узрока лакомства: Бог је свједок; 4Нити тражећи од људи славе, ни од вас, ни од другијех. 5Могли смо вам бити на досаду, као Христови апостоли; али бисмо кротки међу вама, као што дојилица његује своју дјецу. 6Тако смо вас радо имали да смо готови били дати вам не само јеванђеље Божије, него и душе своје, јер сте нам омиљели. 7Јер памтите, браћо, труд наш и посао: јер дан и ноћ радећи да не досадимо ниједноме од вас, проповиједасмо вам јеванђеље Божије. 8Ви сте свједоци и Бог како свети и праведни и без кривице бисмо вама који вјерујете, 9Као што знате да свакога вас као отац дјецу своју 10Молисмо и утјешавасмо, и свједочисмо вам да живите као што се пристоји Богу, који вас је призвао у своје царство и славу. 11Тога ради и ми захваљујемо Богу без престанка што ви примивши од нас ријеч чувења Божијега примисте не као ријеч човјечију, него (као што заиста јест) ријеч Божију, која и чини у вама који вјерујете. 12Јер ви, браћо, прођосте као цркве Божије које су у Јудеји у Христу Исусу; јер тако и ви пострадасте од својега рода као и они од Јевреја, 13Који убише и Господа Исуса и пророке његове, и који нас истјераше, и Богу не угодише, и који се свијем људима противе, 14И забрањују нам казивати незнабошцима да се спасу; да испуне гријехе своје свагда; али напошљетку дође гњев на њих. 15А ми, браћо, осиротјевши за вама неко вријеме лицем а не срцем, већма хићасмо да видимо лице ваше с великом жељом. 16Зато шћадијасмо да дођемо к вама, ја Павле једном и другом, и забрани нам сотона. 17Јер ко је наш над или радост, или вијенац славе? Нијесте ли и ви пред Господом нашијем Исусом Христом о његову доласку? 18Јер сте ви наша слава и радост. 19 20Зато не могући више трпљети наумисмо сами остати у Атини,